Zbog batinjanja i torture Radovana Đenadića u Lučanima protiv dvojice policijskih službenika pokrenut je disciplinski postupak za tešku povrede službene dužnosti. Kako je rekao ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić policajci su udaljeni sa posla do okončanja disciplinskog postupka, a o svemu je obavešteno tužilaštvo.
Ovom izjavom Dačić je pravovremeno „pokrio“ pokušaj policije da demantuje priču tvrdnjom da je Đenadić naveo da je povrede zadobio „ličnom nepažnjom“. Pitanje je ko je pisao taj prvi izveštaj i koliko uticaj na njega su imali sporni policajci. Na sve to je stavio tačku Dačić svojom izjavom.
Ako će da to bude princip rada novog starog ministra morao bi da se odredi prema slučaju ubistva brata jednog od osumnjičenih za nestanak Danke Ilić. Obdukcijom je utvrđeno da je umro nasilnom smrću, tačnije od batinjanja u policijskoj stanici u Boru iako je policija tvrdila da je Dalibor Dragijević preminuo „prirodnom smrću“, odnosno da mu je pozlilo.
Istraga je izmeštena u Niš, pod izgovorom da je nije moguće sprovesti u Boru zbog pristrasnosti, a to tužilaštvo je tražilo od policije da prikupi sve informacije. Iskrena primena pristupa Dačića moći će da se računa tek nakon okončanja istrage i policajaca koji budu odgovarali.
To će biti pravi test jer problem nije u pristrasnosti u tužilašvu u Boru, već u pristrasnosti u Nemanjinoj 11. Bežanje od odgovornosti na duge staze sport je karakterističan za koaliciju naprednjaka i socijalista. Svaka naznaka da bi neko morao da bude odgovoran, seče se u korenu optužbama i novim aferama koje služe da se zataškaju stare.
Od iskopavanja litijuma pa sve do ubistva u Boru vlast je spremna da svuda stavi zarez iako bi u tim slučajevima trebalo da stoji tačka. Taj pristup da niko na vlasti nije dogovoran, naročito vrhuška oko predsednika, ubija institucije koje čekaju signal da li da se neki slučaj „radi“.
Ako bi Dačić ipak poželeo da stavi tačku na slučaj u Boru to bi značilo mnogo za sigurnost građana Bora. Nevolja za njega je što bi se pokrenulo i pitanje odgovornosti za istragu o Danki koja tapka u mestu i pored konferencija za štampu prethodnog ministra koji je iznosio detalje iz istrage koje je trebalo da ostavi na raspolaganju isključivo tužiocu.
Disciplinski postupak protiv dvojice policajaca za torturu Đenadića je jedna stvar, a batinjanje do smrti u Boru sasvim druga. Neuporedivo je veći značaj određenja pravosuđa i policije prema slučaju u Boru koji se zataškava i sa jedne strane čini da prvenstveno Borani žive u strahu od „prevaspitavanja“ pendrecima, koja prolaze nekažnjeno, a sa druge pokazuje šta sve može u Srbiji kada režim proceni da bi neko od njih mogao da bude pozvan na odgovornost.
Nadam se samo da disiplinske mere protiv policajaca batinaša neće biti korišćene za zamazivanje očiju javnosti kako se ne bi postavljala pitanja o ubistvu u Boru. Da li je Dačićev potez marketinški potez da lonac pod pritiskom koji već dugo zviždi ne bi eksplodirao videće se upravo na slučaju ubistva Dalibora Dragijevića.
Uljuljkani u uverenju da će u odbranu Vlade koja se ježi svakog pitanja o odgovornosti uključiti cela režimska mašinerija oni guraju sve afere pod tepih i sada je to već jedno brdo nedogovornosti koje ništa ne može da prikrije i sakrije.
Sud javnosti Vučićev režim već više od decenije zanemaruje kontrolom medija sa nacionalnom frekvencijom. Sud birača im je bitniji i njega „rešavaju“ ucenama i pritiscima na one najugroženije.
Može Dačić da se strateški „pravi mrtav“ kad god ga napadnu iz SNS, ali ne i kada policija batina građane.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare