Iako sam najavljen kao jedan od govornika o knjizi “Oteto vreme” dr Petra Đukića, čiji je podnaslov “Zapisi i analize u doba kovid-pandemije 2020-2023”, sinoć sam u Biblioteci grada Beograda više pažnje posvetio jednom drugom izdanju, koje se takođe bavi tom temom i tim periodom naše najnovije istorije.
Pošto je u knjizi objavljena moja recenzija pod naslovom “Svašta smo iskusili, malo naučili”, a o njoj sam već pisao za nedeljnik Vreme i naš portal, smatrao sam neumesnim da sve to još jednom ponovim, a još bi bilo nepoštenije za ovu priliku pripremim neki sasvim drukčiji tekst.
To tim pre što sam bio siguran da će prethodni govornici, epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović, ekonomistkinja dr Lidija Madžar i dr Obrad Stevanović, koji se bezbednošću bavi i teorijski i praktično, ukazati na najznačajnije apekte Đukićevog hvale vrednog poduhvata.
* * *
Zato sam podsetio da se prva knjiga o “dobu pandemije” pojavila onda kad je sve bilo više nego aktuelno, te da su njen kolektivni autor građani Srbije, tačnije svi oni koji su na internetu i društvenim mrežama uživo prenosili i komentarisali sve što im se događalo tokom proleća i leta 2020. godine. Ta zbirka narodnih umotvorina pod naslovom “Živi bili pa kovideli” pojavila se pre četiri septembra, baš u vreme čuvenog šabačkog vašara, a u izdanju “Čivijaške republike”…
Najveće zasluge za pojavljivanje ove svojevrsne antologije duha pripadaju kolegi Zoranu Nikoliću Zozonu, koji je još od dana kad je sve bilo “najsmešniji virus na svetu” prepoznao da će vrag odneti šalu, ali i to da će humor i ironija ubrzo postati jedini način da se koliko toliko sačuvaju zdrav razum i lično dostojanstvo…
Zozonov je i izbor koji sam sinoć pročitao u Gradskoj biblioteci, uz napomenu da o većini tih pojava, razmišljanja i izmenjenih pravila ponašanja, piše i dr Petar Đukić u knjizi “Oteto vreme”.
Baš zbog toga ukupno 428 građana Srbije, grupa mala ali odabrana, i dalje smatra da bi ovaj profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji, ugledni publicista, doskorašnji predsednik Zavičajnog udruženja Ariljaca i prijatelja Arilja, počasni član istog takvog udruženja Užičana u Beogradu, planinar i majstor sa gitarom… bio sjajan kandidat za šefa države.
A koliko je on u dosluhu sa narodom, pokazuju i sledeće internet mudrolije:
2020. – godina kad su ruke dobile više alkohola nego jetra.
Sve je to počelo onomad kad su Tarabići spomenuli „žutog Čoveka”, potom kad je dr Mira Marković bacila oko na Kinu, i na kraju – kad je Vučić progovorio na kineskom.
Prvi put u istoriji svi pasoši isto vrede… Ni sa jednim ne možeš nigde.
Ishrana u doba korone: – Šta radiš? – Jedem… – A šta inače radiš? – Jedem. – A šta radiš kad ne jedeš? – Tražim šta ću da jedem!
Alan Ford: „Bilo je i većih problema, pa ih nismo rešili!’’
Spremam jaknu, tražim cipele, a žena pita gde ću… – Na balkon, odgovaram ja, a ona će: – E, ne može, bio si sinoć!
Ako nosite masku, ne jedite alpsku! Sad sam podrignuo i umalo nisam umro…
Ako uskoro ne objave da treba oprati još nešto osim ruku, ja ću da se okupam pa bilo šta bilo.
Naši političari ne mogu da budu zaraženi, jer se virus prenosi samo sa čoveka na čoveka!
Dr Nestorović: „Narod koji miriše gaće i čarape pre stavljanja u veš mašinu ne može da oboli od korone!’’
Saopštenje: „Gospodo i gospođe, kovid vas tera da kašljete, a ne da serete!’’
Na kraju korone stanem na vagu, a na displeju piše: „Molim vas, jedan po jedan!”
Ako bude uvedena zabrana kretanja 24 sata, bitno je da građanima bude omogućen izlazak za ono najosnovnije – bogosluženje i uplatu tiketa!
Baš sam se za vreme korone zbližio sa ženom. Eto, juče je malo falilo da joj se pohvalim za švalerku!
– Nazvao sam samo da ti kažem da te volim… – Gospodine, ovo je kafana!- Znam…
Što bi rekli električari: „Bolje izolacija nego uzemljenje.’’
Svima koji se žale kako se ukus ćevapa nekako promenio, moram da skrenem pažnju – to je zato što su ćevabdžije počele da peru ruke!
Nije loša ova izolacija. Samo neka mi neko objasni kako u jednom pakovanju pirinča ima 2.789 zrna, a u drugom 2.777…
Pojačam pornić, pogasim svetla, pa kad oni završe izađem na terasu i zapalim cigaretu. Nek crkne, bre, ceo komšiluk!
Najnovije destinacije za putovanja: Santa Kuhinja, La Terasa, Kupatilska Ostrva, Ujedinjene Ugaone Garniture, Dvosed del Mar, Trosed del Sol…
Piroćanac koji je bio na korak do respiratora odneo lekaru prase i kovertu. Doktor uzeo samo kovertu a prase ne. A u koverti bila potvrda da je prase vakcinisano.
Kad se kafane jednom otvore, nemojmo zaboraviti kako su nam zatvorile vrata kada nam je bilo najteže.
Stavio sam u svaku sobu po četiri piva, pa sad idem od kafane do kafane.
Juče sam se toliko napio sa rođenom ženom u izolaciji da sam joj na kraju tražio broj mobilnog telefona…
Ako je seks bez partnera masturbacija, šta je onda konferencija za medije o koroni bez novinara?
Zove me komšinica i kaže: – U šestoj nedelji smo… Kad se tada nisam šlogirao, nikad neću!
Jedina smo zemlja na svetu u kojoj se novinarska pitanja postavljaju mejlom, a respiratori dostavljaju predsednikom.
Ne znam za vas, ali meni trenerka polako prelazi u helanke.
Virus je mutirao! Najlakše i najbrže se prenosi sa televizije na ovce.
* * *
I za kraj jedan baš ovih dana aktuelan: Sreća u nesreći je to što Megatrend nema medicinski smer.
I još jedan koji bi mogao da bude moto nekog novog izdanja Đukićeve knjige: Da nismo na vreme uništili privredu i ekonomiju, sada bismo imali ogromne gubitke!