Piše Ivan Milićević: Intenzitet neznanja, nestručnosti i zloupotrebe

Na pitanje ko je imenom i prezimenom, tužilac koji je doneo odluku o odbacivanju prijave, Stefanović naravno, nije hteo da odgovori. Kao da to neće pre ili kasnije iscureti i još jednom potvrditi da je u pitanju neko sa čuvenog spiska „tužilaca koji hoće da rade“, zaduženih upravo za ovakve operacije.

Besprizorni napad koji je izvršio Mandić, zajedno sa još nekoliko „ćacija“, zabeležile su kamere, a na snimcima se jasno vidi kako su pokušali da šutiraju mikrofon i drugu opremu KTV, kao i da su ekipu gađali flašama, pirotehničkim sredstvima, pljuvali i vređali.

U obrazloženju, zasad neidentifikovanog tužioca iz VJT, jasno se navodi da „u radnjama prijavljenih lica nije iskazan dovoljan intenzitet nasilja koji je potreban da bi se ostvarilo navedeno krivično delo, to jest nasilničko ponašanje na javnom skupu“.

Intenzitet nasilja koje Stefanović, zajedno sa svojim lojalistima, sprovodi na iole zdravim nervnim sistemima posmatrača, svaki put kada se dohvati Krivičnog zakonika, a posebno poetskog „haiku“ tumačenja odredbi krivičnog dela nasilja na javnom skupu, istovremeno je više nego dovoljno da se iznova preispita i dovede u pitanje, kako njegova stručnost za posao koji obavlja, tako i uopšte kognitivne sposobnosti.

Elementarne.

Dok zakon ne prepoznaje „intenzitet“ kao faktor presudan za utvrđivanje postojanja ovog krivičnog dela, ono što prepoznaje i istovremeno propisuje jeste „način izvršenja krivičnog dela“. S toga bi ga opet trebalo, intenzivno, podsetiti šta tačno piše u Krivičnom zakoniku i članu 344a:

„Ko među gledaoce ili učesnike javnog skupa unese ili baca predmete, pirotehnička sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili škodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje učesnika sportske priredbe ili javnog skupa, kao vid iskazivanja netrpeljivosti zasnovane na nekom diskriminatornom osnovu, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina, kao i novčanom kaznom“.

Budući da je sve ono što je učinio Mandić, do reči opisano u ovoj odredbi zakona, kao i da se pitanjem intenziteta nasilja apsolutno niko nije bavio kad je pisao ovaj član zakona, jasno je da odbijanje prijave, koju je ispred Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) podneo Veran Matić, predstavlja flagrantno kršenje zakona, a sve u cilju spasenja jednog besprizornog „ćacija“, koji je već stigao da ne odgovara i za to što je jednog studentskog redara, drugom prilikom, šutnuo u leđa.

Sa druge strane, ova odluka je idealan povod za podsećanje ranijeg Stefanovićevog tumačenja ovog istog člana KZ, a na osnovu kog je, potpuno nezakonito hapsio na desetine studenata i građana tokom prošlogodišnjih protesta.

Tako je letos, od Vidovdanskohg protesta, pa sve do kraja leta, Stefanovićeva poslušnička klika podnela ne zna se koliko krivičnih prijava za nasilje na javnom skupu i to zato što su studenti i grašani, navodno - napadali policiju.

Budući da je napad na službena lica opisan posebnim odredbama, a da nasilje na javnom skupu podrazumeva nasilje koje se vrši prema učesnicima javnog skupa, što policajci svakako nisu, sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, masovno su odbijale da pritvaraju studente i procesuiraju za ovo delo.

Iako je delovalo da je na ovaj način Stefanović pokušao da u svojoj nadležnosti zadrži sve uhapšene studente i građane, ne bi li se valjda još više dokazao onom koji ga je izvukao iz čukaričkih autobusa, visoko dvocifrenih brojeva, i smestio pravo u „BMW“ džip, ne isiključuje se mogućnost da možda nikad i nije savladao obavezno gradivo, a ni elementarnu logiku – da policajci nisu i ne mogu biti učesnici javnog skupa.

Dok novinari KTV, u trenutku kad su gađani petardama, pljuvani i vređani - jesu bili učesnici javnog skupa.