13
Već dugo slušamo kako se mineral zeolit preporučuje za detoksikaciju organizma, a i u poslednje vreme - čak i posle preležanog kovida 19. Zašto to može da bude vrlo opasno, za portal Nova.rs objašnjava biohemičarka Sanja Vujčić.
„Poslednjih meseci, kako su posledice epidemije sve očiglednije, otvorio se dodatni prostor raznoraznim prevarantima i prodavcima magle. U našoj zemlji posebno je popularna prodaja zeolita, ali i mnogih drugih sumnjivih preparata, u cilju čišćenja organizma (ma šta to značilo)“, napominje za početak Sanja Vujčić.
Pročitajte još:
Ona priča da li nam uopšte treba zeolit, mineral koji se može kupiti na svakom koraku, od prodavnica zdrave hrane do interneta.
„Naš organizam je tokom evolucije razvio odličan sistem za eliminaciju toksina – jetru, bubrege, gastrointestinalni trakt, kožu i pluća koji zajednički rade da iz organizma izbace sve ono što mu ne treba – neželjene supstance. Prodavci magle su najpre zloupotrebili reč toksin i, dok se u klasičnoj medicini toksinima smatraju otrovi prirodnog porekla, njima je toksin sve – od mikroorganizama, preko teških metala, do gasova“, kaže Sanja Vujčić.
Ona upozorava i šta može da bude ako nekontrolisano uzimamo sve što nam se ponudi kao lekovito pomagalo.
„Ljudi često pogrešno shvate ulogu različitih adsorbensa (supstanci koje na prolazu kroz dikgestivni trakt mogu da vežu toksine), pa ne shvate da isti ti adsorbensi ne vezuju samo toksine već svašta drugo, uključujući vitamine.“
A to može da ima loše posledice.
„Time njihov unos može sprečiti da vitamin koji ste pojeli ikada dođe do ciljnih organa (tj. mesta gde treba da deluje). Zato se i unose prilikom trovanja (a svi znamo da trovanje ne prolazi bez simptoma), a produžena primena može biti opasna.“
View this post on Instagram
Pitanje je, međutim, odakle ideja da zeolit treba koristiti za izbacivanje otrova iz tela.
„Zeolit se koristi(o) u poljoprivredi za stoku, da bi vezao aflatoksin, međutim, efekat je diskutabilan, jer je mleko imalo aflatoksin naposletku. I zeolit zapravo nije jedna supstanca, već oko 200 različitih, zajednički nazvanih zeoliti. Sve vrste su aluminosilikati po sastavu, neznatno različite strukture i svi grade karakterističnu prostornu rešetku. Upravo takav prostorni oblik može biti odgovoran što se zeoliti nalaze u prvoj grupi karcinogena, supstance za koje je dokazano da kod ljudi izazivaju rak“, upozorava Sanja Vujčić.
Dakle, zeolit može da bude vrlo opasan.
„Toksičnost je zaista dokazana, potvrđena u studijama, a nijedno magično svojstvo lečenja dijabetesa, akni ili neplodnosti nije ni pretpostavljeno, a kamoli dokazano u nauci. Međutim, ljudi vrlo često zaboravljaju da je uglavnom doza to što čini nešto toksičnim i da je rizik od unošenja ovakvih supstanci uglavnom kumulativan, tj. svaki rizik se sabira sa onim iz prošlosti. Drugim rečima, što ste više zeolita uneli u organizam – veća je šansa da izazovete tumorsku promenu ćelije.“
I onda je jasniji odgovor na pitanje da li organizam treba čistiti zeolitom.
„Ne. A da li ćete naškoditi sebi ako to ipak učinite? Možda, zavisi koliko se vaš organizam bori od štetnih supstanci i mutacija. Pustite svoje unutrašnje organe da rade svoj posao i trudite se da jedete raznovrsnu ishranu, izbegavate emotivni i fizički stres i spavajte dovoljno“, zaključuje biohemičarka Sanja Vujčić.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
