0
Više faktora može objasniti zašto ste tako često bolesni. Čak i ako ste generalno zdravi, uvek je moguće razboleti se. Koliko često ćete kao zdrava osoba biti bolesni zavisi od toga kako vaše telo funkcioniše.
Ispostavlja se da različite vrste imuniteta utiču na verovatnoću da ćete se razboleti.
Imunološki sistem vas štiti od bolesti i pomaže u borbi protiv bakterija kada se razbolite.
Aktivni imunitet se, na primer, stvara kada dođete u kontakt s bacilima. Vaš imunološki sistem reaguje stvaranjem antitela koja vas štite od ovih klica u budućnosti. Svoj aktivni imunitet možete izgraditi i vakcinisanjem, piše Health.
Pasivni imunitet nastaje kada antitela izvan tela postanu deo imunološkog sistema. Nekoliko faktora pomaže u razvoju imunološkog sistema tokom detinjstva i u materici. Fetus prima antitela, na primer, kroz placentu tokom trudnoće.
Takođe imate urođeni imunitet ili imunitet s kojim ste rođeni. Urođeni imunitet uključuje bilo koji aspekt odbrane vašeg tela od mikroba, poput refleksa kašlja, sluzi i želudačne kiseline.
Nekoliko faktora načina života može da oslabi vaš imunološki sistem i da dovede do čestih infekcija. To uključuje stres, gojaznost, alkohol i vaše okruženje.
Stres je sposobnost vašeg tela i mozga da odgovori na izazove ili zahteve. Vaše telo otpušta hormon koji se zove kortizol tokom stresnih perioda. Kratkotrajni stres generalno je manje štetan za vaše zdravlje od hroničnog stresa. Visok nivo kortizola može da zaštiti vaš imunološki sistem smanjenjem upale u telu, prenosi N1info.hr.
Dugotrajni stres može negativno da utiče na vaš imunološki sistem. Vaše telo se prilagođava kako nivo kortizola ostaje visok, povećavajući upalu. Stres takođe smanjuje imunološke ćelije, tj. limfocite. Možda ste često bolesni bez dovoljno limfocita spremnih za borbu protiv bolesti.
Gojaznost može da igra ulogu u slabom imunitetu. Gojazni ljudi su u većem riziku da obole od raznih virusa i imaju teže simptome nego drugi.
Gojaznost je takođe faktor rizika za bolesti srca. Gojazni ljudi mogu imati povezana stanja, poput visokog krvnog tlaka ili bolesti koronarnih arterija. Ova osnovna zdravstvena stanja dodatno slabe imunološki sistem.
Gojaznost povećava upalu i nivo citokina. Citokini su proteini koji pomažu u borbi protiv infekcija. Višak citokina može biti štetan jer može oslabiti imunološki sistem i da pogorša simptome.
Povremeno alkoholno piće možda neće uzrokovati mnogo problema vašem imunološkom sistemu. Suprotno tome, učestalo ili hronično opijanje može smanjiti efikasnost vašeg imunološkog sistema.
Poremećaj konzumiranja alkohola povezan je sa smanjenom frekvencijom imunoloških ćelija. Možda ste često bolesni ako nemate dovoljno imunoloških ćelija spremnih za borbu protiv infekcija.
Zagađenje vazduha može oštetiti imunološki i kardiovaskularni sistem u mladom uzrastu. Faktori okoline, kao što su zagađivači i toksini, mogu s vremenom oslabiti vaš imunitet, čak i tokom detinjstva.
Zagađenje vazduha može da podstakne imunološki sistem na nepotrebnu reakciju, poput astme. Vaše okruženje može ometati imunološki odgovor, kao što se vidi u disregulaciji antivirusnih odgovora.
Drugi aspekti mogu uticati na to koliko često se razbolevate, osim načina života koji može negativno da utiče na vaš imunološki sistem. Nekoliko faktora određuje vaš imunitet, kao što su:
Uzrast: Starije osobe obično imaju slabiji imunitet nego mlađe odrasle osobe. Vaš imunološki sistem slabi oko 60. godine, otvarajući vrata klicama da na vas lakše ili teže utiču.
Izloženost: Higijenska hipoteza može objasniti zašto su neki ljudi osetljiviji na bolesti. Ideja je da što više bakterija i virusa susrećete kao dete, vaš imunološki sistem postaje jači.
Genetika: Vaša genetika može odrediti vaš urođeni imunitet. Slab urođeni imunitet slabi vaš aktivni imunitet i povećava rizik od infekcija.
Sezona: Doba godine takođe može uticati na to koliko se lako razbolite. Tokom zime možete se razboleti od gripa ili prehlade. Hladno vreme pomaže virusima da se lakše šire. Možda ćete se tokom tog vremena skupiti u zatvorenom prostoru, blizu drugih. Blizina takođe povećava rizik od širenja virusa.
Neki su ljudi jednostavno podložniji razbolevanju od drugih. Način života, okolina, genetika i uzrast igraju ključnu ulogu u određivanju imuniteta. Ipak, zdrave navike svakako pomažu u zaštiti od infekcija, čak i ako ne možete u potpunosti da kontrolišete svoj imunološki sistem.
