ukočenost promaja
Foto: JPL/VANESSA / BSIP / Profimedia

U ove dane svi gledamo kako da se rashladimo, pa uključujemo klimu, pravimo promaju. Desi se onda da nas znojave produva i eto bola i ukočenosti. Dr Nikola Stojković za portal Nova.rs priča šta tada može da pomogne.

„U poslednje vreme nam sve češće dolaze pacijenti koji se žale na ukočenost i bolove u leđima, pre svega u donjem delu leđa i vratu. Ti bolovi su obično posledica promaje i provetravanja prostorija u toplim danima, ali i klima-uređaja. Naime, nije dobro kad je razlika između sobne i spošaljnje temperature prevelika.“

Doktor priča i kako se zapravo javlja ta ukočensot od koje nas sve boli, pa teže funkcionišemo i pomeramo se. .

„Sve ima veze sa visokim temperaturama. Mišići su u grču, pa se dodatno jave ukočenost i bol u leđima.“

I šta je u tom slučaju preporučljivo raditi?

„Dobro je raditi lagane vežbe istezanja uz koje će se mišići opustiti, a ukočenost proći.“

A tu su i lekovi.

„Preporuka je uglavnom neki analgetik, lek protiv bolova, koji može kratkoročno da reši problem.“

Vitamin B

A da se situacija ne bi zakomplikovala i da se nervi ne bi upalili, što može da bude veći problem, doktor savetuje vitamine.

„Preporučujem vitamine B kompleksa jer oni sprečavaju nastanak upala. Te vitamine možete da uzimate i kao suplement i kroz hranu“, kaže dr Stojković.

Vitamina B kompleksa najviše ima u bademima i kikirikiju, u voću poput banana i dinje, u mahunarkama poput boranije i graška, u brokoliju, ali i u mesu živine i znutricama, a ima ga i u integralnim žitaricama i mlečnim proizvodima.

Pročitajte još:

Doktor Stojković savetuje i da ukoliko ukočenost ne prolazi, treba otići lekaru, eventualno zakazati fizikalnu terapiju.

Takođe, ako imate bilo kakve probleme s kičmom i hronične tegobe, posavetujte se sa stručnjakom, odnosno svojim lekarom.

A koliko promaja može da nam naškodi, ranije je za portal Nova.rs govorio i dr Petar Borović.

„Istina je da promaja može da bude neprijatna ako smo direktno izloženi hladnom vazduhu, ako je velika temperaturna razlika, a telo je, recimo, oznojeno. Tada mogu da se jave ukočenost u vratu, krstima, na šta se ljudi žale jer se tada suze krvni sudovi. Ali u suštini naš narod prenaglašava to strujanje vazduha jer ozbiljnijih komplikacija zbog toga nema.“

Dr Borović je istakao i da je od promaje daleko opasnije ako prostorije ne provetravamo, već se učaurimo, bilo da se čuvamo vrućine, bilo da se čuvamo ozloglašene promaje.

„Mi savetujemo ljudima da što češće otvaraju prostorije bar dva, tri puta u toku dana po nekoliko minuta jer svež vazduh bogat kiseonikom ubija mikroorganizme. Ako je prostorija zatvorena i topla, puna ugljen-dioksida, to odgovara mikroorganizmima i tu se razmnožavaju“, upozorava dr Petar Borović.

Dakle, gledajte da uvek budete na svežem vazduhu, ali ne na direktnoj promaji. Moguće je da ćete se u tom slučaju ukočiti, posebno ako ste znojavi, mada većih komplikacija najverovatnije neće biti.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

BONUS VIDEO: Delta soj

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare