5
Godinama nakon pandemije, dugi kovid je ono od čega strahuju svi koji su uspešno preležali koronu, čak i oni koji nisu imali nikakve simptome. Svaki zdravstveni problem, čudan osećaj ili neobjašnjiva senzacija - možda se može povezati s tim, a dr Danilo Bulatović, lekar opšte prakse, objasnio nam je s kakvim se slučajevima najčešće susreće.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dugotrajni kovid se javlja kod osoba sa kojima je ranije potvrđena infekcija SARS-CoV-2 (ili se sumnjalo na to). Simptomi se obično pojavljuju tri meseca nakon pojave COVID-19 i traju najmanje dva meseca. SZO je navela više od 50 simptoma dugog kovida, uključujući dispneju, malaksalost, anosmiju i kašalj.
Međutim, mnogi od ovih simptoma mogu se preklapati sa drugim virusnim infekcijama ili medicinskim stanjima, što dovodi do novih dijagnostičkih izazova, napominje News medical. Ovo otežava razlikovanje dugog kovida, što izaziva zabrinutost u vezi sa njegovom dijagnostičkom specifičnošću.
U nedavnoj kanadskoj studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, grupa istraživača je analizirala podatke pacijenata u hitnim odeljenjima koji su razvili simptome dugog kovida. S jedne strane bili su oni koji su između oktobra 2020. i februara 2022. testirani i bili pozitivni na koronu (SARS-CoV-2), s druge oni koji nisu imali pozitivne testove ili simptome tokom praćenog perioda.
Od 29.838 osoba koje su procenjene, 6.723 je imalo simptome dugog kovida, od čega je 58,5% (3.933) je bilo pozitivno na SARS-CoV-2. Uzorak je skoro ravnomerno podeljen po polu, sa 50,6% identifikovanih kao žene, a prosečna starost pacijenata bila je 54,4 godine.
Među pacijentima koji su imali pozitivan test na koronu, 38,9% prijavilo je najmanje jedan simptom dugog kovida nakon tri meseca. Takođe, pacijenti koji su imali potvrđen kovid su prijavljivali simptome dugog kovida u dvostruko većoj stopi od pacijenata koji nisu bili pozitivni, posebno anosmiju, izmenjeno čulo ukusa i uporni kašalj.
Zanimljivo je i to da su pacijenti zaraženi tokom perioda kad je dominantan bio Omikron prijavili više problema sa pamćenjem, koncentracijom i vrtoglavicom nego oni zaraženi ranije.
Rezultati ove studije, posebno oni koji ukazuju na simptome dugog kovida i kod ljudi koji nikad nisu pozitivno testirani na bolest, mnogim stručnjacima znak su da treba redefinisati, ili bar suziti listu simptoma postkovida, a dr Danila Bulatovića pitali smo kakva je situacija u Srbiji.
„Takozvani dugi COVID javlja se kod otprilike 10-20% onih koji su preležali COVID-19“, kaže dr Bulatović i daje nam detaljniji opis.
„Obično traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Takođe, važno je za porodicu i prijatelje obolelog da znaju da osoba u periodu tzv. dugog kovida nije zarazna i ne može preneti virus na druge. Dominantni simptomi, zbog kojih najčešće posumnjamo na njega su: hronični umor, disfunkcija disanja, poremećaji spavanja, problem sa koncentracijom I ‘’magla u mozgu’’ i drugi“, kaže dr Bulatović.
Prema njegovim rečima, „s obzirom na to da su infekcije kovidom sada blaže nego ranije, srećom su I komplikacije“.
„Neki od najčešćih problema koji se javljaju nakon preležane COVID-19 infekcije uključuju hroničan umor, probleme sa disanjem, depresija, anksioznost, srčane tegobe…Važno je pratiti simptome i potražiti savet lekara ako se jave dugotrajni problemi“, navodi dr Bulatović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
