U ovoj zemlji je životni vek najduži - ali dug život ne znači i dobar

Iako Singapur ima najveći očekivani životni vek na svetu, njegovi stanovnici veliki deo poznijih godina provedu narušenog zdravlja, pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu The Lancet Public Health.

Studija je koristila podatke iz 2023. godine kako bi procenila očekivani životni vek u 204 zemlje. Na vrhu liste našao se Singapur, gde se očekuje da će prosečan stanovnik doživeti više od 85 godina.

„Dugovečnost u Singapuru rezultat je promišljene dugoročne politike, a ne jednog jedinog faktora“, izjavila je autorka studije dr Mari Ng, vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu Yong Loo Lin pri Nacionalnom univerzitetu Singapura (NUS), za BBC Science Focus.

„Njihov zdravstveni sistem, snažna socijalna zaštita i upravljanje zasnovano na dokazima omogućavaju građanima da žive duže i kvalitetnije.“

Životni vek i zdrav životni vek

Naučnici su, osim očekivanog životnog veka, analizirali i takozvani zdrav životni vek, odnosno broj godina koje osoba može da očekuje da će provesti u dobrom zdravlju.

Iako stanovnici Singapura u proseku dožive duboku starost, istraživanje pokazuje da će poslednjih 11,2 godine života najverovatnije provesti boreći se sa zdravstvenim problemima, prenosi N1.

Istraživači razliku između ukupnog očekivanog životnog veka i očekivanog broja godina provedenih u dobrom zdravlju nazivaju jazom obolevanja (morbidity gap). Drugim rečima, ljudi danas provode više godina narušenog zdravlja nego što je to bio slučaj devedesetih godina prošlog veka.

Prosečan zdrav životni vek u Singapuru iznosi 74,1 godinu, iako je ukupni očekivani životni vek među najdužima na svetu.

Na globalnom nivou očekivani životni vek porastao je sa 64,6 godina 1990. godine na 73,8 godina 2023., ali zdrav životni vek nije pratio isti tempo. Danas odrasli ljudi u proseku provedu oko jednu od sedam godina života u lošem zdravstvenom stanju.

Žene u proseku žive duže od muškaraca, ali i znatno više godina provedu sa zdravstvenim tegobama. Globalno gledano, razlika između ukupnog i zdravog životnog veka iznosi 12,1 godinu kod žena, naspram 9,3 godine kod muškaraca.

U Singapuru je taj kontrast još izraženiji. Iako žene tamo žive u proseku samo 4,4 godine duže od muškaraca, čak 21,1 godinu provedu narušenog zdravlja, dok muškarci u takvom stanju provedu 10,4 godine.

Dr Džulijan Mac, istraživač sa Kraljevskog koledža u Londonu koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je za BBC Science Focus da je paradoks prema kojem žene žive duže, ali više godina provode lošeg zdravlja, odavno poznat, ali još nije dovoljno objašnjen.

„Ova studija još jednom pokazuje da tom pitanju treba posvetiti mnogo više pažnje“, rekao je on.

Deset zemalja u kojima ljudi u proseku provedu najviše godina lošeg zdravlja:

Istraživanje je pokazalo da stanovnici Sjedinjenih Američkih Država u proseku provedu 14 godina narušenog zdravlja, više nego stanovnici bilo koje druge zemlje. Slede Australija i Kanada.

1. SAD – 14 godina
2. Australija – 13,9 godina
3. Kanada – 13,7 godina
4. Novi Zeland – 13,1 godina
5. Holandija – 12,9 godina
6. San Marino – 12,9 godina
7. Švajcarska – 12,8 godina
8. Liban – 12,8 godina
9. Ujedinjeno Kraljevstvo – 12,7 godina
10. Portoriko – 12,7 godina

Rezultati su bili izuzetno dosledni - jaz između ukupnog i zdravog životnog veka povećava se u 203 od ukupno 204 zemlje, a jedini izuzetak je Palestina.

„Većina stanovništva danas provede deset ili više godina života narušenog zdravlja“, objasnila je Ng. „To za pojedince i njihove porodice znači više godina provedenih u borbi sa hroničnim bolestima, poput bolova u leđima, gubitka sluha, neuroloških poremećaja i dijabetesa.“

Najveći zdravstveni problemi

Čak 57,4 odsto globalnog jaza između očekivanog i zdravog životnog veka u 2023. godini činilo je pet grupa zdravstvenih problema:

• bolesti mišićno-koštanog sistema, posebno bol u donjem delu leđa,
• mentalni poremećaji, uključujući depresiju i anksioznost,
• bolesti čulnih organa, poput gubitka sluha,
• povrede, naročito padovi,
• nezarazne bolesti, kao što su dijabetes, visok krvni pritisak i srčana oboljenja.

Profesor Sajmon Džons sa Centra za proučavanje starenja mišićno-koštanog sistema Univerziteta u Birmingemu, koji takođe nije učestvovao u istraživanju, rekao je da je upravo ovaj nalaz najznačajniji.

„Bolesti mišića, kostiju i zglobova pokazale su se kao pojedinačno najveći uzrok razlike između ukupnog i zdravog životnog veka. To jasno pokazuje koliko su mišići, kosti i zglobovi važni za zdravo starenje“, istakao je.

"Dugovečnost više nije pravo merilo uspeha"

Ng smatra da je istraživanje samo brojkama potvrdilo ono što su mnogi već primetili kod svojih najbližih.

„Postali smo izuzetno uspešni u produžavanju života, ali mnogo manje uspešni u tome da tim dodatnim godinama damo kvalitet.“

Prema njenim rečima, studija predstavlja poziv na delovanje.

„Glavna poruka je da sama dugovečnost više nije pravo merilo uspeha. Pravo pitanje nije samo koliko dugo živimo, već koliko kvalitetno živimo u završnom delu života – i da li su te dodatne godine ispunjene vitalnošću ili propadanjem.“