Sve što ste hteli da znate o lekovima i vakcini za kovid 19

Zdravlje 06. maj. 202019:53
Podeli:
Foto: privatna arhiva

U iščekivanju vakcine protiv kovida 19, gotovo svakodnevno se u javnosti plasiraju informacije o postojećim lekovima koji pomažu u tretiranju bolesti. Pominju se lekovi koji se inače koriste za malariju, ebolu, za HIV, pa čak i za gorušicu. Šta od svega toga ima smisla? Pitali smo prof. dr Natašu Jovanović Lješković, dekanku Farmaceutskog fakulteta Novi Sad.

Iz Svetske zdravstvene organizacije napominju da, kad je u pitanju koronavirus, još ne postoji ni lek ni vakcina, ali širom sveta istražuje se delotvornost više od 150 različitih, uglavnom postojećih lekova koji se koriste kod drugih bolesti. Akcenat je na antiviralnim lekovima koji direktno utiču na sposobnost virusa da se razvije unutar tela i onima koji umiruju i jačaju imuni sistem kako bi mogao da pruži adekvatan odgovor u borbi s virusom.

„Možda da započnemo ovaj razgovor molbom svim građanima da ništa ne rade na svoju ruku, preventivno ili terapijski, već isključivo pod nadzorom lekara. Oprez je potreban kod svih ovih lekova jer njihov terapijski efekat i bezbednost tek treba da budu potvrđeni. Zato se terapija mora davati pod strogim lekarskim nadzorom i najčešće u bolničkim uslovima“, upozorava prof. dr Nataša Jovanović Lješković, koja je u razgovoru za portal Nova.rs objasnila kako je moguće da je toliko lekova u opticaju i kako zapravo funkcionišu oni koji se pominju kao najjači postojeći aduti u lečenju infekcije koronavirusa.

Ne koriste sve zemlje iste lekove

„Ovo je novi virus, nova bolest i kako su se u mesecima borbe sa pandemijom naučnici i zdravstveni radnici upoznavali sa virusom i kliničkom slikom bolesti, tako su se i prilagođavali terapijski protokoli i birali odgovarajući lekovi. Izbor lekova se vršio među postojećim odobrenim lekovima za neke druge bolesti, a za koje se na osnovu njihovog mehanizma delovanja i dotadašnjeg poznavanja virusa moglo zaključiti da bi imali pozitivan efekat u lečenju kovida 19. Praktično se situacija menjala iz nedelje u nedelju, ali i od zemlje do zemlje, pa nisu svi koristili iste lekove, nego smo praktično imali jednu kliničku studiju u realnom vremenu“, ukazuje dr Jovanović Lješković.

A šta nas deli od toga da neki od ovih lekova bude i zvanično preporučen za terapiju? Dekanka objašnjava da rezultati tek treba da se sumiraju, kako iz brojnih terapijskih protokola u različitim zemljama tako i iz velikog broja započetih kliničkih studija. „Tek tada ćemo znati da li neki od postojećih kandidata može biti i registrovan kao zvaničan lek za terapiju infekcije kovid 19. Slična je priča i za razvoj i registraciju vakcina“, dodaje.

Dr Jovanović Lješković dalje objašnjava da se lečenje zasniva na upotrebi lekova tamo gde lekari procene da je neophodno i na simptomatskoj i suportivnoj terapiji koja zavisi od stanja pacijenta i uključuje primenu kiseonika, hidrataciju, kontrolu telesne temperature i bolova.

„Neki od lekova koji se trenutno koriste i čija se efikasnost i bezbednost utvrđuju su lekovi za lečenje malarije (hlorokin i hidroksihlorokin), antivirotici tipa lopinavira, ritonavira (lekovi u terapiji HIV infekcija), interferoni od kojih su neki registrovani kao antivirotici (npr. terapija hepatitisa) ili kao imunomodulatori (npr. terapija multiple skleroze). Takođe se koriste i neki antibiotici poput azitromicina, a ispituje se efekat i drugih lekova poput monoklonskih antitela, remdesivira, famotidina“, navodi dekanka.

Pa, da krenemo redom.

Amerika odobrila remdesivir

Predsednik SAD Donald Tramp nedavno je objavio je da je Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) dala hitno odobrenje da se lek remdesivir koristi u lečenju od kovida 19.

Američki nacionalni institut za alergije i zarazne bolesti (NIAID) je nakon kliničkih ispitivanja zaključio da lek remdesivir skraćuje trajanje simptoma koronavirusa sa 15 na 11 dana. Remdesivir, prvobitno razvijen kao lek za lečenje ebole, radi tako što napada enzim koji je virusu potreban da bi se razmnožavao unutar ćelija.

„Remdesivir je antivirotik, lek koji je primarno razvijan za terapiju ebole, ali je pokazao in vitro aktivnost protiv različitih RNK virusa, uključujući SARS-CoV-2“, podseća dr Nataša Jovanović Lješković.

„Terapijski efekat remdesivira tek treba da se dokaže i potvrdi, ali na osnovu limitranih podataka iz kliničkih studija FDA je početkom maja 2020. odobrila po ubrzanom postupku upotrebu ovog leka u najtežim slučajevima kovid 19 infekcije“, kaže ona.

Lek za malariju može da bude i smrtonosan

Lek za malariju od starta se dosta pominjao kao opcija za tretiranje koronavirusa.

„Posle kineskih i naučnici iz Francuske tvrde da lek protiv malarije (hydroxychloroquine) kod 70 odsto pacijenata obolelih od kovida 19 dovodi do izlečenja, posle šest dana terapije. Kod pacijenata koji su dodatno tretirani antibiotikom (azithromycin) uspešnost je 100 odsto“, istakao je i naš genetičar dr Miodrag Stojković u objavi na Tviteru.

„Hlorokin i hidroksihlorokin su dva leka za koje su nedavno objavljene publikacije ukazale na potencijalnu korist u lečenju pacijenata zaraženih novim koronavirusom. Prema do sada dostupnim saznanjima smatra se da hlorokin ometa replikaciju virusa kroz određene mehanizme i na taj način sprečava razvoj infekcije“, objašnjava dr Nataša Jovanović Lješković.

Međutim…

„Trenutno su ovi lekovi u primeni mimo odobrenih indikacija, jer su potrebni rezultati kontrolisanih kliničkih studija da bi se proglasili bezbednim i efikasnim u terapiji kovida 19, a ne treba zaboraviti da se radi o lekovima sa veoma malim terapijskim indeksom, što znači da su doza leka koja izaziva terapijske i doza koja izaziva toksične efekte jako blizu, pa je potrebno biti oprezan kod primene i doziranja. Nedavne studije ukazuju na povećan rizik od kardiovaskularnih problema kod primene hlorokina i kombinacije hlorokin/azitromicin“, ističe za Nova.rs dekanka Farmaceutskog fakulteta Novi Sad.

Tome u prilog govori i upozorenje Evropske agencije za lekove (EMA) da lekovi za malariju koji se eksperimentalno koriste u lečenju koronavirusa mogu da imaju ozbiljne neželjene pojave, uključujući napade, srčane probleme, pa čak i smrt.

H2 blokatori tek treba da se dokažu

Pominjanje famotidina, leka koji se preporučuje za problem s kiselinom u želucu, kod mnogih je izazvao skeptičnost. Ipak, on se nije slučajno našao u ovom kontekstu.

„U potrazi za odgovarajućim lekom naučnici koriste i metode tzv. matematičkog modelovanja – programe koji mogu da predvide hemijsku strukturu leka koji bi imao efekat. Jedan od takvih kandidata je i famotidin, lek koji se uveliko koristi kao H2 blokator u terapiji čira na dvanaestopalačnom crevu“, objašnjava dr Nataša Jovanović Lješković.

„Smatra se da bi lek takve hemijske strukture mogao da blokira virusni enzim, slično kao što to rade lekovi koji se koriste u terapiji HIV infekcije. Naime u Kini su primetili da su u Vuhanu pacijenti koji su koristili H2 blokatore imali manju smrtnost. Svakako, ovo je još na bazi pretpostavke i mora da se dokaže odgovarajućom kliničkom studijom.“

Kad će vakcina za koronavirus?

Pored traganja za odgovarajućom terapijom, intenzivno se radi na pronalasku vakcine.

„Nedavno je objavljeno da postoji istraživanje na bar 78 potencijalnih kandidata za vakcine od kojih se nekoliko njih nalazi u kliničkoj fazi ispitivanja. Ono što jeste bitno razumeti jeste da razvoj lekova i vakcina, ma koliko bio ubrzan, jeste proces koji zahteva vreme koje je utrošeno na potvrdu i efikasnosti i bezbednosti novih preparata. U laboratoriji je ideja mnogo, mnogo obećavajućih rešenja, ali do populacije moraju da stignu samo ona koja su nakon laboratorijskog dela prošla i potvrdu kroz kliničke studije. To je nešto što mora da potraje“, kaže doktorka.

Nedavno su mediji počeli da postavljaju i pitanje šta ako ne bude vakcine. Prof. dr Nataša Jovanović Lješković je, ipak, optimista.

„Slušajući sve te moje kolege širom sveta, čitajući stručnu literaturu o brojnim istraživanjima, nekako ne mogu, a da ne budem optimista, jer sa takvom kreativnom energijom, motivacijom i znanjem celokupne svetske naučne zajednice zaista bi bilo neverovatno da se ne pronađe odgovarajuća terapija ili vakcina… Neke naučne procene su da bi vakcine mogle biti dostupne početkom 2021. Srećom epidemiološki pokazatelji ukazuju da epidemija slabi što nam omogućava povratak normalnom životu i daje vremena nauci da obavi svoju misiju. Ipak svi moramo da negde sačuvamo dozu opreza dok se ne potvrdi da se virus ili povukao ili da je protiv njega razvijen lek ili vakcina.“

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar