Šta zapravo sadrži vakcina za koronu sa Oksforda?

Podeli:
vakcina za koronu
Foto:EPA-EFE/DAVID MARIUZ

Nedavno je širom sveta odjeknula vest da su naučnici sa Oksforda u saradnji s farmaceutskom kompanijom AstraZeneca uspešno sproveli prvu i drugu fazu kliničkih testiranja (testiranja na ljudima) vakcine protiv koronavirusa i da je ona izazvala sigurnu imunološku reakciju. A šta zapravo sadrži ova vakcina koja bi mogla da izleči milione?

Ipak, stručnjaci su napomenuli da ova studija nije trajala dovoljno dugo da bi se utvrdilo koliko traje stečeni imunitet i koliko je on u stvari efikasan, odnosno koliko nas može zaštititi od zaraze kovidom 19. Pomenuta klinička ispitivanja ipak jesu pokazala da vakcina podstiče određen nivo imunološke reakcije i da je sigurna, to jest da nema ozbiljnijih nuspojava.

Šta se tačno nalazi u toj vakcini?

Mnogi su se zapitali da li je napravljena od oslabljene verzije virusa koji uzrokuje kovid 19 i kako znamo da se virus unutar vakcine, o kom god da se soju radi, neće odmetnuti, replicirati i napraviti haos u našem organizmu.

U vakcini se nalazi virus obične prehlade

Vakcina ChAdOx1 nCoV-19 nastala je od virusa ChAdOx1, odnosno oslabljene verzije virusa obične prehlade (adenovirusa) koji izaziva infekcije kod šimpanza. Ta je verzija genetski modifikovana da se ne može replicirati kod ljudi, pa ne može izazvati ozbiljne infekcije.

Virusu ChAdOx1 je dodat genetski materijal iz virusa kovid 19 (SARS-CoV-2) koji se naziva glikoprotein S. Taj protein, koji izgledom podseća na šiljak, nalazi se na površini SARS-CoV-2 i njime se koronavirus veže na ACE2 receptore u ljudskim ćelijama i na taj način prodire u njih i inficira ih.

Pročitajte još:

Vakcina ChAdOx1 nCoV-19 trebalo bi da omogući telu da prepozna taj protein i da na njega razvije imunološku reakciju čime bi trebalo da se spreči budući prodor (infekcija) koronavirusa u ljudsku ćeliju, stoji u saopštenju naučnika sa Oksforda koji rade na razvoju ove vakcine.

Koliko je ova vakcina uspešna?

Iako za sada još uvek nije poznato koliko je dugotrajan imunitet izazvan vakcinom ChAdOx1 nCoV-19, stručnjaci su tokom kliničkog testiranja uočili kako vakcina izaziva snažnu imunološku reakciju na koronavirus.

Naime, vakcina je u roku od 14 dana nakon vakcinisanja izazvala reakciju T ćelija (belih krvnih znaca koja mogu da nadnu ćelije zaražene virusom SARS-CoV-2) i u periodu od 28 dana nakon vakcinisanja reakciju antitela koja mogu da neutrališu virus.

„Najjači imunološki odgovor uočili smo kod onih 10 ispitanika koji su primili dve doze vakcine, što ukazuje na to da bi to mogla da bude dobra strategija u prevenciji zaraze“, kazao je imunolog Endru Polard koji učestvuje u ovom istraživanju.

Tokom ove faze kliničkog testiranja (faza I/II), koja je započela u aprilu ove godine, vakcina je testirana na više od 1.000 zdravih dobrovoljaca između 18 i 55 godina starosti. Deo ispitanika, njih 10, primilo je dve doze vakcine.

Između 23. aprila i 21. maja 1.077 dobrovoljaca primilo je vakcinu ChAdOx1 nCoV-19 ili plasibo vakcinu MenACWY. Ispitivanja su pokazala da, uz imunološku reakciju, nije bilo ozbiljnih zdravstvenih nuspojava povezanih s ChAdOx1 nCoV-19.

U idućoj, III. fazi kliničkih ispitivanja učestvovaće više od 10.000 ljudi u Velikoj Britaniji, 30.000 u SAD-u, 2.000 u Južnoj Africi i 5.000 u Brazilu.

vakcina za koronu
Foto:EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

„Ohrabreni smo privremenim podacima faze I/II koji pokazuju da je AZD1222 uspešno izazvao brzu reakciju antitijela i T-ćelija na SARS-CoV-2. Premda imamo još mnogo posla, dosadašnji rezultati pokazuju da je vakcina delotvorna, što nam omogućuje da nastavimo s planovima za proizvodnju vakcine širom sveta“, kazao je Mene Pangalos, izvršni potpredsednik Odseka za istraživanje i razvoj u AstraZeneci.

Vakcinu ćemo možda imati do kraja godine

„Moguće je izaći s vakcinom do kraja godine, ali to ne možemo da garantujemo jer su nam za to potrebne tri stvari“, kazala je za BBC Sara Gilbert, koja je vođa istraživanja.

„Vakcina mora da se pokaže delotvorno u kasnijim fazama kliničkih ispitivanja, potrebno ju je proizvesti u ogromnim količinama i regulatorna tela treba da pristanu da brzo izdaju dozvolu za upotrebu u hitnim slučajevima“, objasnila je Gilbert.

Studija kliničkog ispitivanja vakcine ChAdOx1 nCoV-19 objavljena je u uglednom medicinskom časopisu Lanset.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

Komentari

Vaš komentar