Šta je predijabetes i kako ga prepoznati

Simptomi predijabetesa su, zapravo, poziv da se deluje na vreme i spreči nastanak dijabetesa. Zato je Forum pacijenata Srbije organizovao revijalnu fudbalsku utakmicu „Hajde da pokažemo crveni karton dijabetesu“, na kojoj su se lekari, pacijenti i sportski novinari našli rame uz rame, kako bi zajednički poslali snažnu poruku o važnosti prevencije, rane dijagnostike i zdravih životnih navika.

Predijabetes je znak da organizam više ne uspeva da održava normalan nivo šećera u krvi, što ukazuje na početak poremećaja u funkciji insulina. Vrednosti glikemije našte 5,6 do 6,9
mmol/L govore da se osoba nalazi u riziku od predijabetesa, dok se dijabetes potvrđuje kada su vrednosti dva puta veće ili jednake 7 mmol/L. U ovoj fazi, promene u načinu života mogu
napraviti ključnu razliku, uz uravnoteženu ishranu, povećanu fizičku aktivnost i redovne provere nivoa šećera moguće je potpuno sprečiti prelazak u dijabetes. Zbog toga je rana dijagnostika od presudnog značaja, jer omogućava da se reaguje pre nego što bolest nastane.

Predijabetes je, kako naglašavaju stručnjaci, upozorenje koje ne treba ignorisati, ali i prilika da se preokrene tok bolesti, na vreme i u pacijentovu korist.

"Dijabetes tipa 2 danas ima gotovo pandemijske razmere. U svetu od ove bolesti boluje oko 400 miliona ljudi, a broj obolelih neprestano raste. On je u direktnoj vezi sa gojaznošću i
nezdravim stilom života, a čak 90 odsto obolelih ima problem sa telesnom težinom. Gojaznost je jedan od glavnih faktora rizika, ali važno je znati da dijabetes tipa 2 ne nastaje preko noći, razvija se postepeno i najčešće se kasno otkrije. Problem je što sa sobom nosi i rizik od drugih metaboličkih poremećaja, koji vremenom dovode do ozbiljnih komplikacija, pre svega
kardiovaskularnih bolesti. Savremeni pristup podrazumeva da bolest otkrijemo na vreme, još u fazi kada dijabetes nije u potpunosti razvijen, već kada postoji takozvano stanje
predijabetesa. To je trenutak kada je moguće sprečiti bolest, promenom životnih navika, pravilnom ishranom i povećanjem fizičke aktivnosti. Brojne studije pokazale su da se rizik od
razvoja dijabetesa može smanjiti za čak 58 odsto, dok je kod osoba koje smanje telesnu masu za svega pet do 10 odsto moguće potpuno normalizovati vrednosti šećera u krvi. Problem je što predijabetes ne daje simptome, ne boli i ne stvara tegobe, pa mnogi ljudi i ne znaju da imaju problem. Zato je važno govoriti o redovnim kontrolama šećera u krvi, jer se
jednostavnim testom može na vreme otkriti sklonost ka dijabetesu i sprečiti njegov razvoj", istakla je prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog iz UKC Srbije.

Najveći rizik imaju gojazne osobe, oni koji u porodici imaju dijabetes, kao i pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom, koronarnom bolešću ili preležanim infarktom. Ključna poruka je
da se dijabetes tipa 2 može sprečiti, ali samo ako se reaguje na vreme, dok je bolest još u fazi predijabetesa. Male, dosledne promene u ishrani i fizičkoj aktivnosti mogu doslovno „vratiti
sat unazad“.

"Predijabetes ne daje nikakve simptome, pa se dijagnoza postavlja isključivo na osnovu biohemijskih parametara, kao što su vrednosti šećera u krvi između 5,6 i 6,0 mmol/L ili HbA1c
između 5,7 i 6,4 odsto. Kontrole nivoa šećera preporučuju se odrasloj populaciji nakon 35. godine života, najmanje jednom u tri godine, ako nemaju dodatne faktore rizika. Osobe koje
su gojazne, imaju povišen krvni pritisak ili povišene masnoće u krvi, one sa članovima porodice obolelim od dijabetesa tipa 2, žene sa sindromom policističnih jajnika ili one koje su rodile
bebu težu od četiri kilograma, trebalo bi da kontrolišu šećer u krvi češće, barem jednom godišnje", objasnila je prof. dr Aleksandra Jotić, endokrinolog u UKC Srbije.

U slučaju sumnje na predijabetes straučnjaci preporučuju dodatne analize.

"Potrebno je proveravanje masnoća u krvi, merenje telesne mase i obima struka, kao i praćenje krvnog pritiska. U nekim situacijama može biti neophodan i dvočasovni test oralnog
opterećenja glukozom. Male, dosledne promene u ishrani, medicinske nutritivne intervencije i redovna fizička aktivnost predstavljaju najefikasniji način da se predijabetes ne razvije u
dijabetes tipa 2. Kada se primenjuju postepeno i uporno, ove mere mogu potpuno sprečiti bolest, a u slučajevima kada to nije dovoljno, lekovi mogu biti dodatna podrška u prevenciji",
rekla je prof. dr Tanja Miličić, endokrinolog u UKC Srbije.

Kao krovno udruženje, Forum pacijenata Srbije ima misiju da edukuje pacijente i širu javnost o važnim zdravstvenim temama.

"U Srbiji se procenjuje da oko 10 odsto populacije ima dijabetes, što znači između 700 i 800 hiljada ljudi, dok na svakog obolelog dolazi bar još jedan koji ne zna da ima poremećaj metabolizma glukoze, bilo da je reč o dijabetesu ili predijabetesu. Zato je rano otkrivanje presudno. U mesecu kada se obeležava Svetski dan dijabetesa, želimo posebno da skrenemo
pažnju na prevenciju i stanje predijabetesa, koje je nedovoljno poznato, a predstavlja poslednji korak do dijabetesa tip 2. Uz blagovremenu reakciju, možemo sprečiti razvoj bolesti
i zajednički pokazati “crveni karton dijabetesu”, rekla je Dragana Miletić Lajko ispred Foruma paicjenata Srbije.

***