Predijabetes, upozorenje koje ne treba ignorisati

"Predijabetes je uvod u moguće velike i nepovoljne promene po zdravlje. Upravo zato ovo stanje shvatamo kao šansu za prevenciju. Ako reagujemo na vreme, možemo sprečiti razvoj
dijabetesa i posledice koje on nosi",  objašnjava prof. dr Teodora Beljić Živković, endokrinolog iz Klinike za interne bolesti Kliničko Bolničkog Centra Zvezdara.

Dijabetes je hronična bolest koja pogađa gotovo sve organe, od srca i krvnih sudova, preko bubrega, očiju i nerava, pa do zuba i stopala. Zato je rana dijagnoza ključna. Godišnja
kontrola šećera u krvi i redovne konsultacije sa lekarom mogu učiniti razliku između zdravlja i ozbiljnih komplikacija. Jedna od deset odraslih osoba ima predijabetes, a da to i ne zna.

Simptomi gotovo da ne postoje, dok posledice vremenom postaju ozbiljne. Najugroženije su oni koji u porodici imaju dijabetes, kao i osobe sa povišenim pritiskom, gojazne osobe i žene
sa sindromom policističnih jajnika.

Najčešće posledice predijabetesa su dijabetes tipa 2, kardiovaskularni događaji, moždani udar, promene na krvnim sudovima, masna jetra i bolesti bubrega. Pored merenja jutarnje
glikemije našte iz krvi, neophodno je uraditi i dodatne analize u saradnji sa izabranim lekarom radi postavljanja dijagnoze, ukoliko postoji sumnja na predijabetes.

"Do skoro smo radili samo OGTT test sa merenjem šećera pre i posle dva sata. Danas se savetuje samo merenje nakon jednog sata, od uzimanja 75 grama glukoze u 300ml vode.
Ako je vrednost veća od 8,6 mmol/L, rizik za predijabetes postoji. Dodatno, glikozilirani hemoglobin (HbA1c) od 5,6 do 6,4 odsto ukazuje na predijabetes. Potrebno je uraditi insulin i glikemiiju iz krvi, sa računanjem HOMA indeksa, C-peptid, lipidni status, kao i ultrazvuk abdomena, radi uvida u stanje jetre i pankreasa. Na osnovu tih analiza
lekar dobija sliku metaboličkog poremećaja, koji nije isti kod svakog, i kreira individualizovan terapijski pristup", ističe prof. dr Beljić Živković.

Predijabetes ne mora uvek da vodi u dijabetes. Male, ali dosledne promene u načinu života (zdrava ishrana, fizička aktivnost, kontrola telesne mase) mogu značajno smanjiti rizik,
savetuje doktorka. A ukoliko do bolesti ipak dođe, najvažnije je redovno uzimati propisanu terapiju i pratiti uputstva lekara. Predijabetes je upozorenje, ali i prilika. Ako se na vreme
prepozna i ozbiljno shvati, može postati ključna prekretnica ka zdravijem i kvalitetnijem životu.

***