Otišla sam da vidim najveće blago sveta - tamo našla i zaboravljeno blago Srbije

Znala sam da Britanski muzej ima impresivnu kolekciju koja vodi kroz hiljade godina ljudske istorije, od drevnog Egipta i Mesopotamije do antičke Grčke, Rimskog carstva i dalekih civilizacija Azije i Amerike. Ipak, nisam mogla ni da naslutim koliko će to putovanje biti uzbudljivo - na jednom mestu mogu se videti egipatske mumije, skulpture sa atinskog Partenona, misteriozni kameni lik Hoa Hakananai'a sa Uskršnjeg ostrva, blago iz Saton Hua... Ali i jedno blago otkriveno na prostoru Srbije.

Svakako nije jedino "naše" koje je danas u posedstvu ovog muzeja (ipak njegova kolekcija obuhvata oko osam miliona predmeta, od kojih je samo mali deo izložen javnosti), ali je istinski "specijalitet" dela koji pokriva praistoriju Evrope.

U pitanju je figurina vinčanske kulture, stara više od 6.000 godina. Mala skulptura od pečene gline prikazuje stilizovanu ljudsku figuru u sedećem položaju, a nastala je u kasnom neolitu, približno između 4500. i 4000. godine pre nove ere.

"Urezani ukrasi predstavljaju odeću i ukrase na telu, dok su uši, ramena i laktovi probušeni, verovatno kako bi se na njih pričvrstili dodatni dekorativni elementi. Pretpostavlja se da je figurina mogla predstavljati kućno božanstvo", navodi se na sajtu Britanskog muzeja.

Kako je vinčanska figurina završila u Londonu?

U katalogu stoji da je figura pronađena na značajnom arheološkom lokalitetu Vinča, te da je u Muzej stigla 1939. kao donacija izvesnog Ladislausa Mantnera, o kojem na internetu ne možete naći gotovo ništa.

Rad arheologa Petra Parvanova, Lost in Time? Revisiting the Szentes Pendant from the British Museum, objavljen 2020. godine u časopisu Hungarian Archaeology, razotkriva ga kao Lasla Mautnera, koji je bio trgovac antikvitetima iz Budimpešte.

"Mautner, koji je, po svemu sudeći, bio kontroverzna ličnost na tržištu antikviteta u periodu pre Drugog svetskog rata, bio je dobro poznat velikim muzejima u Americi i Evropi. Prema digitalizovanoj zbirci Britanskog muzeja, ova institucija je od Mautnera kupila čak 91 predmet, pri čemu je njegovo ime ponekad beleženo u latinizovanom obliku, kao Ladislaus", navodi Parvanov.

Pitanje je kako je Mautner došao do figurine iz Vinče, posebno pošto se ispostavlja da bio poznat po sumnjivim praksama i "metodama obmane".

"Jedna od njih podrazumevala je pružanje navodnih dokaza o autentičnosti imitiranjem arheološkog datiranja i dokumentacije, naročito tvrdnjama da su predmeti pronađeni u grobovima", napominje Parvanov.