Ovo su simptomi koji pokazuju da imate visok nivo stresa: Lekari upozoravaju spiskom bolesti koje se javljaju kao posledica

Svi ljudi povremeno imaju povišen kortizol, a njegove vrednosti se prirodno menjaju tokom dana. To je deo prirodne reakcije organizma na pretnje i opasnosti. Međutim, ako telo konstantno luči previše kortizola, to najčešće ukazuje na neki osnovni zdravstveni problem.

Evo kako da prepoznate simptome povišenog kortizola, koji su mogući uzroci i kada je vreme da se obratite lekaru.

Simptomi povišenog kortizola

Povišen kortizol može izazvati širok spektar simptoma, koji zavise od uzroka povećanja i visine nivoa kortizola u organizmu.

• Opšti znaci i simptomi povišenog kortizola uključuju:
• Gojaznost, naročito u predelu lica i stomaka
• Akne
• Proređena koža
• Lako stvaranje modrica
• Crvenilo lica
• Usporeno zarastanje rana
• Slabost mišića
• Težak umor
• Razdražljivost
• Problemi sa koncentracijom
• Visok krvni pritisak
• Glavobolje

Uzroci povišenog nivoa kortizola

Kada su nivoi kortizola niski, hipotalamus oslobađa hormon koji stimuliše oslobađanje kortikotropina (CRH), što zatim podstiče prednji režanj hipofize da oslobodi adrenokortikotropni hormon (ACTH). ACTH stimuliše nadbubrežne žlezde da proizvode i oslobađaju više kortizola.

Postoji više razloga zbog kojih nadbubrežne žlezde mogu proizvoditi previše kortizola:

Stres

Stres aktivira složen lanac signala između hormona i nervnog sistema. Ovi signali podstiču nadbubrežne žlezde da luče hormone poput adrenalina i kortizola. To izaziva povećanje srčanog ritma i energije – tzv. „bori se ili beži” odgovor organizma na opasnost.

Kortizol tada potiskuje funkcije koje nisu neophodne u kriznoj situaciji. Kada opasnost prođe, hormonski nivoi se vraćaju u normalu. Međutim, kod hroničnog stresa ovaj odgovor može ostati aktivan, što dugoročno može imati štetan uticaj na većinu telesnih sistema i povećati rizik od bolesti srca i moždanog udara.

Poremećaji hipofize

Hipofiza, smeštena u bazi mozga, poznata je i kao „glavna žlezda” jer reguliše mnoge telesne funkcije lučenjem hormona. Problemi sa hipofizom, kao što su tumori, mogu izazvati prekomerno lučenje ACTH, što dalje podstiče nadbubrežne žlezde da stvaraju više kortizola.

Tumori nadbubrežnih žlezda

Nadbubrežne žlezde se nalaze iznad bubrega. Tumori nadbubrežnih žlezda mogu biti benigni (nekancerogeni) ili maligni (kancerogeni), a mogu lučiti visoke nivoe hormona, uključujući kortizol. Veći tumori mogu pritiskati okolne organe i izazvati osećaj bola ili punoće u stomaku.

Benigni tumori nadbubrežnih žlezda se otkriju kod otprilike 1 od 10 osoba koje se podvrgnu snimanju ovih žlezda. Maligni tumori su znatno ređi.

Neželjeni efekti lekova

Određeni lekovi, naročito kortikosteroidi, mogu povisiti nivo kortizola ako se uzimaju u visokim dozama ili tokom dužeg vremenskog perioda. Pravilno doziranje i pridržavanje uputstava lekara može pomoći da se rizik od povišenog kortizola smanji.

Nikada ne treba naglo prekidati upotrebu steroidnih lekova bez saveta lekara, jer to može dovesti do adrenalne insuficijencije – stanja kada nadbubrežne žlezde prestanu da funkcionišu.

Kada se obratiti lekaru?

Ako sumnjate da imate povišen kortizol, obratite se lekaru kako biste uradili analize krvi. Povišen kortizol izaziva nespecifične simptome, što znači da mogu ukazivati i na druga zdravstvena stanja.

Lekar može predložiti sledeće testove:

1. Analize kortizola u krvi i urinu: Ove analize mere nivoe kortizola. Krv se uzima iz vene, dok se urin prikuplja tokom 24 sata za tzv. test slobodnog kortizola u urinu.
2. Test kortizola u pljuvački: Uzorak pljuvačke uzet noću može pokazati da li je nivo kortizola povišen. Kod zdravih osoba, kortizol se noću značajno snižava. Ako ostaje visok, moguće je da imate Kušingov sindrom.
3. Snimanja (MRI i CT): Ovi testovi mogu pomoći u otkrivanju tumora na hipofizi i nadbubrežnim žlezdama.

Povišen kortizol povećava rizik od:

• Kardiovaskularnih bolesti
• Osteoporoze
• Dijabetesa

Ako vam lekar potvrdi visok nivo kortizola, radiće s vama na otkrivanju osnovnog uzroka i predložiti odgovarajuće tretmane.

Izvor: Healthline