2
Svakodnevne glavobolje, osećaj brzog zamaranja, iscrpljenost, dezorijentacija, loša koncentracija, problemi sa kosom i kožom, gubitak telesne težine, vrtoglavice, nesanica, neki su od najčešćih simptoma postkovid sindroma, od kojeg u Srbiji pati desetine hiljada ljudi, gotovo svaka treća osoba koja je preležala koronavirus. Lekari apeluju na građane da ako se osećaju loše duže od nekoliko dana, pa čak i ako nemaju konkretne simptome, urade nalaze, krvnu sliku, šećer i obavezno odu na pregled kod specijaliste.
Velika studija nemačkih stručnjaka sa Medicinskog centra Univerziteta u Majncu, pokazala je da čak i ljudi koji nisu znali da su zaraženi koronavurisom mogu da pate od postkovid sindroma, koji najčešće napada žene. Dugoročni efekti infekcije mogu dovesti do višestrukih bolesti, kardiovaskularnih, nervnih, endokrinoloških, a mogu izazvati i srčani i moždani udar.
“Pacijenti koji su preležali koronavirus, posle kojeg su se javili simptomi neuroloških oboljenja, žale se uglavnom na ‚moždanu maglu‘ koja podrazumeva konfuznost, dezorijentaciju, usporenost misli, lošu koncentraciju, nemogućnost praćenja razgovora, čak imaju slabiju sposobnost računanja. Ekstremni primer bio je mlađi čovek kojeg sam lečila, a koji je zaboravio da vozi. Tačnije, nije mogao da se seti sa koje strane je gas, a sa koje kvačilo i kočnica. Iako zvuči strašno, ovi simptomi uglavnom prođu za najviše šest meseci, ako pacijenti nisu imali ozbiljno oštećenje nervnog sistema“, objašnjava za Nova.rs dr Anđela Gavrilović, neurolog.
Kovid-19 zahvata mozak isto koliko i pluća, ističe doktorka.
„Ukoliko pacijent ima jasnu sliku moždanog udara, odnosno javljaju mu se halucinacije i pojačani simptomi moždane magle, onda je odlazak kod neurologa neophodan što pre. Za lakše simptome ne moraju ići kod lekara, posebno ne sad, kad su užasne gužve, a većina osoblja je na bolovanju. Lekove za simptome moždane magle mogu dobiti u apoteci. Farmaceuti znaju šta se propisuje za ovaj postkovid sindrom jer su neurolozi držali više predavanja i podelili im uputstva”, kaže dr Gavrilović.
Pročitajte još:
Osim brojnih nervnih i kardiovaskularnih oboljenja, postkovid sindrom javlja se i u vidu dijabetesa, kod ljudi koji su pre obolevanja od koronavirusa, bili potpuno zdravi.
„Imamo mnogo obolelih, kod kojih se dijabetes javio kao posledica produženog kovida. Kada osete učestalo sušenje usta, pojačanu žeđ, strašno umaranje, primete gubitak telesne težine, iako se hrane uobičajeno, pali se ‚crveni alarm‘ i to je trenutak kada čovek mora otići kod specijaliste. Obavezno je da izmere šećer u krvi, a kontrolne analize moraju raditi svi koji su preležali koronavirus dva do tri meseca nakon oporavka. Oni koji su već imali dijabetes, pa se inficirali kovidom, imaju sada ozbiljne zdravstvene probleme. Komplikacije su brojne jer dijabetes prosto eksplodira od korone“, objašnjava za Nova.rs prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog.
Postkovid sindrom se uklapa u razne bolesti, a jednom rečju čovek se ne oseća dobro, navodi doktorka Lalić.
„Produženi kovid povlači za sobom kardiološke i endokrinološke probleme, pa čak i sa omikronom, ljudi srednjih godina ili stariji, mogu imati postkovid sindrom, koji napada krvne sudove, ali i pankreas, zbog čega se javlja dijabetes. Svako ko je preležao koronavirus mora u prvih nekoliko meseci da ‚sluša‘ svoj organizam, da obraća pažnju na bilo kakav simptom koji se javi, a da nije uobičajen i da odmah rade nalaze. Kontrola ne sme da se odlaže, jer postkovid može jako dugo da traje i opasan je“, upozorava prof. dr Lalić.
Česte glavobolje, pa čak i slabiji kvalitet kose i problemi sa kožom, nastaju kao postkovid simptomi zbog uzimanja kortikosteroida, koji se daje u terapiji lečenja od koronavirusa.
Pročitajte još:
„Tu su još i problemi sa stomakom i gorušica. Ko god je pio favipiravir mora da kontroliše transaminaze, jer je ovaj lek dobar za kovid-19, ali loše utiče na transaminaze. Znaci za postkovid sindrom su i bolovi u kičmi, želucu, a najčešći je takozvani postkovid zamor i malaksalost“, kaže dr Dragan Miljković, specijalista opšte medicine.
U najvećem riziku su pacijenti koji su bili na respiratoru.
„Ako je čovek imao tešku upalu pluća i bio na respiratru mesec dana ili kraće, obavezno mora odlaziti na redovne kontrole kod pulmologa u narednih šest meseci. Ako je kod obolelog bio povećan d-dimer, onda su obavezne kontrole kod kardiologa mesec dana posle oporavka. To je sve zbog postkovid sindroma kojem su ovi ljudi najpodložniji, a koji je podmukao i može se lečiti ako se na vreme dijagnostikuje, što je moguće samo redovnim kontrolama“, naglašava dr Miljković.
***
Bonus video: Vodič za samoprocenu simptoma koronavirusa
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
