0
Osobe koje opterećuju misli time da su teško bolesne često su predmet ismevanja i neretko im kažu da je "sve u njihovoj glavi". Iako najčešće ne boluju od onoga od čega strahuju, u mnogim slučajevima oni zapravo i nisu zdravi.
Hipohondrija, koja se danas često naziva zdravstvenom anksioznošću, je mentalni poremećaj koji pojedincima može ozbiljno da oteža život.
Onima koji od toga pate termin hipohondar postao je, nažalost, pežorativna etiketa, kaže Timo Slota, psiholog i psihoterapeut na Univerzitetskoj klinici u Kelnu.
Za takvu etiketu najčešće je dovoljno samo da se neko požali na bolest koja nije potvrđena lekarskim pregledom. Za kliničku dijagnozu zdravstvene anksioznosti potrebno je mnogo više, napominje Slota.
„To su osobe koje se preko svake mere opterećuju idejom da su teško bolesne“, kaže Slota i dodaje: „Najčešće umišljaju da se radi o bolesti koja može da bude fatalna u relativno kratkom roku“.
Pročitajte još:
Oni često posećuju lekara, zabrinuti su, čitaju o svojoj navodnoj bolesti, pregledaju se i prepipavaju do pojave bola, neprestano mere krvni pritisak ili nivo kiseonika u krvi.
Povremena uznemirenost zbog navodnih simptoma bolesti ne predstavlja veći problem, objašnjava Slota. Ponašanje postaje patološko ako takve osobe ništa ne može da uveri u suprotno i to počne negativno da utiče na kvalitet njihovog svakodnevnog života.
Lekar obično dijagnostikuje zdravstvenu anksioznost ako pacijentov strah o potencijalno teškoj bolesti traje šest meseci ili duže i nakon što testovi i pregledi pokažu da je zdrav. Ali takva osoba odbija da prihvati dijagnozu koja bi trebalo da je oslobodi straha i traži dodatna medicinska ispitivanja.
Zbog čega se kod nekih razvije takvo stanje nije sasvim jasno. Postoji nekoliko teorija. Glavnu ulogu bi mogli da imaju genetski faktori, kao i iskustvo teže bolesti u ranoj mladosti.
Drugi faktor rizika, kaže Slota, je niz ozbiljnih bolesti u nečijoj porodici ili u krugu prijatelja u kom se kreću.
Iako postoje specifični kriterijumi za dijagnozu zdravstvene teskobe, nije je tako jednostavno postaviti.
Pročitajte još:
„To je veoma klizav teren“, objašnjava Slota i dodaje da mnogi ne žele da čuju da imaju mentalni poremećaj već insistiraju na fizičkoj bolesti“.
On takođe ističe da se, pored svega, zdravstvena anksioznost dobro leči. Između dve trećine i četiri petine „hipohondara“ dobro reaguje na psihoterapiju, a ostalima, uz psihoterapiju pomažu lekovi.
„Psihoterapija je bez sumnje stresan i dugotrajan proces, ali terapija lekovima deluje samo dok ih pacijent uzima, zbog čega bi je trebalo kombinovati sa psihoterapijom i rezultati neće izostati“, zaključio je Slota.
***
Bonus video: Strah od zubara
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
