Promenile su se smernice o hipertenziji: Ovo se sada smatra visokim pritiskom

Hipertenzija je glavni faktor rizika za srčana oboljenja i moždani udar. Pored toga, povećava rizik od demencije i kognitivnog pada. Nažalost, samo 1 od 4 osobe sa istorijom visokog krvnog pritiska ima ovo stanje pod kontrolom.

Američko udruženje za srce i Američki koledž za kardiologiju su u avgustu 2025. godine objavili nove smernice o prevenciji i lečenju hipertenzije, zasnovane na sveobuhvatnoj analizi literature objavljene u poslednjih 10 godina.

Prvo, definicija hipertenzije se promenila. Kriterijumi su strožiji, a ciljni krvni pritisak je niži nego što je bio.

Kad govorimo o pritisku, mislimo na vrednosti „sistolnog“ i „dijastolnog“ pritiska. Sistolni krvni pritisak - gornji - predstavlja pritisak u krvnim sudovima kada srce pumpa krv u telo. Dijastolni krvni pritisak - donji - je minimalan pritisak u krvnim sudovima kada srce miruje između otkucaja. Oba broja su važna pri određivanju težine hipertenzije i određivanju terapije.

Nove smernice su uklonile kategoriju „prehipertenzije“, koja je definisana sistolnim pritiskom od 120-139 mmHg ili dijastolnim pritiskom od 80-99 mmHg. Sada se pacijenti kategorišu kao oni sa „povišenim krvnim pritiskom“ ako im je gornji 120-129 a donji ispod 80 mmHg. Ako im je gornji između 130 i 139, a donji 80-89 - smatra se da imaju hipertenziju prvog stepena.

Vrednosti krvnog pritiska od 140/90 mmHg ili više smatraju se hipertenzijom drugog stepena, dok se vrednosti od 180/120 mmHg i više smatraju hipertenzivnom krizom, piše Science Alert. U suštini, kriterijumi su postroženi.

Američko udruženje za srce (AHA) preporučuje osam ključnih zdravstvenih navika za kontrolu krvnog pritiska i smanjenje ukupnog rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Te navike uključuju: zdravu ishranu, redovno vežbanje, prestanak ili izbegavanje pušenja, spavanje od sedam do devet sati noću, kao i kontrolu telesne težine, holesterola, šećera u krvi i samog krvnog pritiska.