0
O podvarijanti omikron soja se u suštini ne zna mnogo, ali ono što se do sada zna je da daje kliničku sliku kakvu daje i omokron soj. O omikron stelt soju za N1 govori Tanja Jovanović, profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu.
„Na Medicinskom fakultetu radi se sekvenciranje genoma SARS-CoV-2 koronavirusa. U pitanju je zahtevna molekularna metoda, ali je važna jer prati aktivnost virusa i njegovu promenljivost. Zahvaljujući tome uspeli smo da definišemo sve varijante virusa koje su bile prisutne u našoj populaciji uključujući i ovu podvarijantu omikron soja, odnosno BA.2 poznatu i kao stelt podvarijanta virusa“, kaže profesorka u razgovoru za N1.
Kako ona dalje objašnjava, ova varijanta se prvi put javila u Aziji, na Filipinima, krajem novembra 2021 godine. Zatim se proširila na Evropu, a pre dan, dva je registrovana i u Australiji. Polako počinje da se širi, što je potpuno razumljivo zbog toga što je ova podvarijanta virusa povećala svoju infektivnost, tako da se za jedan i po put lakše prenosi nego originalan omikron soj.
Profesorka navodi da je omikron soj postao skoro dominantan u Danskoj koja ima veliki procenat vakcinisanih.
„Ono što je sigurno je da podvarijanta stelt probija vakcinalni imunitet i prirodni imunitet i može da inficira osobe koje su u predhodnom periodu ili preležale infekciju ili su vakcinisane“, navodi profesorka Jovanović.
„Ono što se iz literature zna, jer je relativno kratak period u pitanju, je da su kliničke manifestacije iste kao i kod osoba koje su inficirane originalnim omikron sojem. Dakle radi se o sindromu prehlade, koji traje nekoliko dana, bez nekih velikih posledica. Kod osoba koje su starije i kod onih koje imaju hronične bolesti, klinička slika može da bude i teža“, kaže profesorka.
Ona dodaje da pored infekcije gornjih partija respiratornog trakta, dolazi i do infekcije pluća i da to govore i epidemiološki podaci u zemlji.
Pročitajte još:
„Zapaženo je da nemamo veliki broj hospitalizovanih, ali imamo veliki broj osoba koje su na respiratoru, kao i veliki broj letalnih ishoda u jednom danu“, kaže Jovanović i dodaje da ovaj podatak ne bi trebalo zanemarivati, jer omikron soj kao i njegova podvarijanta mogu da daju veoma teške kliničke slike.
Jovanović je dodala i to da je i delta soj imao podvarijante i to oko 200, ali nisu bile interesantne kao stelt, koji je zanimljiv upravo zbog te povećane prenosivosti u odnosu na originalan soj.
„Ono što je značajno za nas virusologe je da je došlo do promene u nekim delovima ključnih gena koje mogu da utiču na osetljivost dijagnostičkiih testova. Veoma često se u poslednje vreme susrećemo sa tim da antigenski testovi mogu da budu lažno negativni, pa se onda prisustvo virusa dokazuje PCR testom. Mutacije u ovoj podvarijanti su smanjile osetljivost antigenskih testova“, kaže profesorka za N1.
***
Bonus video: Novi soj, istovremeno i novi lek – dokle
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
