Posledica pandemije od koje pati 70 odsto kovid pacijenata

Pandemija je uticala ne samo na zdravlje, već na život ljudi u svakom smislu. Svakako je bilo velikog uticaja na mentalno zdravlje, pa tako i na spavanje i sanjanje, kaže za RTS direktorka Klinike „Dr Laza Lazarević“ doc. dr Ivana Stašević Karličić.Sa time se slaže i doc. dr Dragan Hrnčić, fiziolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji dodaje da je čitava situacija sa kovidom donela i totalnu promenu navika, što je uticalo na naše spavanje i pojavu „koronainsomnije".„Pandemija je uticala na povišene nivoe stresa i anksioznosti, zbog kojih se kod velikog broja ljudi pojavila depresija, a to je uticalo na narušavanje kvaliteta spavanja“, navodi Hrnčić.Prema njegovim rečima, odlazak na spavanje je pomeren na kasnije časove, a buđenje pomereno unapred ka kasnijim jutarnjim časovima, zbog čega je narušen kvalitet sna.Narušen kvalitet sna prirodno utiče i na snove.„Obično sanjamo ili na snove utiče ono što preko dana doživimo. Osećaj straha, neizvesnosti i toga da nećemo moći da se nosimo sa celom situacijom je bio dominantan na početku pandemije. Uglavnom su snovi odslikavali takvo stanje“, ističe Stašević Karličić.Snovi uvek, kako kaže, objašnjavaju kontekst samog snevača, njegove asocijacije, dnevne prilike i dešavanja – sve ono sa čime se on unutar sebe susreće i što mu stvara problem.„Sanjamo sebe, svoje dileme i svoje probleme“, dodaje direktorka klinike „Dr Laza Lazarević“.Ipak, stanje se delimično popravilo ove godine – došlo je do adaptacije na čitavu situaciju.„Brojne studije su do prošlog oktobra i novembra upućivale na ogroman porast anksioznih i depresivnih ljudi, ali se taj broj sada ustalio i verujem da će u narednih par godina doći do stabilizacije“, objašnjava Ivana Stašević Karličić.Na pitanje ko je bio najviše pogođen, Hrnčić kaže su to bili ljudi srednje dobi, od 30 do 50 godina.„Postoji i suptilna razlika u distribuciji ovih slučajeva među polovima. Žene su bile osetljivije i kvalitet spavanja tokom pandemije je bio značajno narušen kod ženske populacije“, kaže Hrnčić.Najveće probleme sa spavanjem imaju ljudi koji su preležali kovid – čak 70 odsto njih je prijavilo probleme sa spavanjem.Na drugom mestu su zdravstveni radnici, koji trpe užasan pritisak i stres.Odmah iza ove dve kategorije su radnici u drugim javnim sektorima, koji su takođe morali da rade u uslovima kada je sve zatvarano.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramBONUS VIDEO: Delta soj

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izjavapredragkondeltasojik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001"]