2
Starenje donosi dva suprotna trenda u riziku od raka: prvo, rizik raste u našim 60-im i 70-im godinama, ali onda, nakon 80. godine otprilike, rizik ponovo opada - i nova studija objašnjava zašto.
Međunarodni tim naučnika koji stoji iza studije analizirao je rak pluća kod miševa, prateći ponašanje matičnih ćelija alveolarnog tipa 2 (AT2) – ove ćelije su ključne za regeneraciju pluća, a takođe su i mesto gde počinju mnogi karcinomi pluća.
Primetili su viši nivo proteina zvanog NUPR1 kod starijih miševa, što je dovelo do toga da se ćelije ponašaju kao da im nedostaje gvožđa, a to je ograničilo njihovu stopu regeneracije – ograničavajući istovremeno i zdrav rast i kancerogene tumore.
„Ćelije koje stare zapravo imaju više gvožđa, ali iz razloga koje još ne razumemo u potpunosti, funkcionišu kao da ga nemaju dovoljno“, kaže biolog Xueqian Zhuang iz Memorijalnog centra za rak Sloan Kettering (MSK) u Njujorku.
„Ćelije koje stare gube svoj kapacitet za obnavljanje, a samim tim i za brzi rast koji se dešava kod raka“, prenosi Science Alert.
2
0
4
Utvrđeno je da se isti procesi dešavaju i u ljudskim ćelijama: više NUPR1 dovodi do pada količine gvožđa dostupnog ćelijama. Kada je NUPR1 veštački smanjen ili je gvožđe veštački povećano, sposobnosti rasta ćelija su ponovo povećane.
To potencijalno daje istraživačima podstrek da istraže tretmane koji ciljaju na metabolizam gvožđa – posebno kod starijih ljudi. To bi možda moglo da obnovi kapacitet pluća kod onih koji imaju dugoročne posledice od kovida 19, na primer.
Nalazi bi takođe mogli da utiču na tretmane raka zasnovane na vrsti ćelijske smrti koja se zove feroptoza, koju pokreće gvožđe. Ova ćelijska smrt je ređa kod starijih ćelija, otkrili su istraživači, zbog njihovog funkcionalnog nedostatka gvožđa. To ih možda takođe čini otpornijim na tretmane raka zasnovane na feroptozi koji su u razvoju – tako da što se ranije primeni tretman feroptoze, veća je verovatnoća da će funkcionisati.
„Ono što naši podaci sugerišu u smislu prevencije raka je da su događaji koji se dešavaju kada smo mladi verovatno mnogo opasniji od događaja koji se dešavaju kasnije“, kaže biolog Tuomas Tammela iz MSK.
„Dakle, odvraćanje mladih ljudi od pušenja, sunčanja i drugih očiglednih kancerogenih izloženosti verovatno je još važnije nego što smo mislili.“
Naravno, trebalo bi još dosta da se istraži o efektima NUPR1 i tome kako se on odnosi na funkciju matičnih ćelija – i zdravu regeneraciju i rast kancera – ali ovo su važni nalazi za borbu protiv raka u bilo kojoj fazi života.
Kao i uvek kod tretmana raka, potrebno je uzeti u obzir više faktora: tip i stadijum raka, druga medicinska stanja koja bi mogla biti uključena i (kao što ova nova studija pokazuje) starost pojedinca. Što više personalizujemo ove tretmane, to mogu biti efikasniji.
„Još uvek postoji mnogo toga što se ne zna o tome kako starenje zapravo menja biologiju raka“, kaže Zhuang.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
