3
Odlaganje primene druge doze vakcine protiv kovida 19 kod osoba mlađih od 65 godina moglo bi da dovede do smanjenju smrtnosti, ali samo ako su ispunjeni određeni uslovi pokazuje studija.
Dok traje pandemija naučnici još raspravljaju o tome da li je potrebno produžiti razmak između dve doze ili je potrebno pridržavati se intervala određenih kliničkim ispitivanjima.
Fajzer navodi da nema kliničkih dokaza u prilog odluci Velike Britanije da produžii razmak između dve doze na 12 nedelja, ali podaci iz procepljivanja u Engleskoj pokazuju zaštitu od smrtnosti oko 80 odsto od jedne doze i 70 odsto manje infekcija.
Pročitajte još:
Američka studija, koju je objavio medicinski časopis“British medical journal“ (BMJ), koristila se simulacijskim modelom zasnovanim na („real-wolrd“) uzorku od 100.000 odraslih osoba i sprovodila niz scenarija kojima će predvideti potencijalno zarazne interakcije u različitim uslovima.
Ti scenariji uključili različite nivoe efikasnosti vakcine i postotke imunizacije kao i različite pretpostavke, na primer, da li vakcina sprečava i zarazu i ozbiljne simptome ili samo sprečava ozbiljne simptome, uključujući smrt.
„Rezultati ukazuju na to da je u specifičnim uslovima moguće smanjiti kumulativne smrtnosti, zaraze i hospitalizacije kada se odloži primena druge doze“, napisali su naučnici u studiji koju je vodio Tomas C. Kingsli sa klinike Mejo u Ročesteru u Minesoti.
Specifični uslovi uključuju da jedna doza vakcine ima efikasnost od najmanje 80 odsto i da se dnevna stopa imunizacije kreće između 0,1 odsto i 0,3 odsto populacije i ako se ti uslovi ispune, odlaganje primene druge doze može da sprečiti između 26 i 47 smrti na 100.000 stanovnika u poređenju sa uobičajenim kalendarom.
Studija ne predlaže neki optimalni kalendar vakcinisanja.
Naučnici preporučuju ljudima koji donose odluke o vakcinaciji da izvagaju kakvu bi korist donelo odlaganje primene druge doze.
Odvojena studija koju je sproveo univerzitet Oksford usredsredila se na nuspojave nastale primenom dve doze različitih proizvođača, a reč je o uobičajenim simptomima kao što su bol u ruci i umor i povišena temperatura.
Studija je pokazala da ljudi koji su u prvoj dozi primili Fajzerovu vakcinu, a u drugoj AstraZenekinu, ili obratno, imaju veće izglede za blage ili umerene simptome poput glavobolje ili povišene temperature, nego ako su primili obe doze istog proizvođača.
Fajzer i AstraZeneka su prve vakcine koje su bile dostupne u Velikoj Britaniji, pa su upravo one bile korišćene u studiji koju je sproveo Oksford.
Naknadno su uključene i vakcine Novavaks i Moderna.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
