nemački naučnici
Foto: imagebroker/Jochen Tack / imageBROKER / Profimedia

Sam vrh nemačke medicinske struke u oblasti patologije tvrdi da ima dokaze da pacijenti umiru od kovida 19, a ne od prethodnih bolesti ili od starosti. Takođe je dokazano da korona, pre svega, napada krvne sudove.

Pandemija korone ne jenjava već mesecima, svet pokazuje znake umora ili bunta zbog restrikcija i zasićenosti informacijama. Uprkos tome što se o virusu SARS-CoV-2 zna sve više, još uvek ima mnogo onih koji i dalje sumnjaju da taj virus uopšte postoji, da je opasan – i da ljudi od njega umiru, piše Dojče vele.

Prethodno su pojedini, među kojima je bila i premijerka Ana Brnabić, drugačije objašnjavali uzrok smrti onih za koje se sumnja da su oboleli od kovida 19, što je izazvalo burne reakcije javnosti.

Pročitajte još:

„Nisu svi ljudi pozitivni na kovid preminuli od toga. Evo banalnog primera. Ja recimo imam simptome, odem u kovid ambulantu, testiram se i stigne pozitivan nalaz. Kako stigne nalaz, upisuju me u bazu podataka. Imam komplikacije, krenem na Infektivnu i udari me autobus. Poginem. I ja sam naravno preminula u toj bazi podataka. Mislite da treba da se brojim kao da sam preminula od koronavirusa? I takvih ima XY slučajeva…“, rekla je tada premijerka.

Sada, imajući u vidu da je obdukcija umrlog pacijenta definitivno jedini način da se naučno utvrdi pravi uzrok smrti, upravo objavljena detaljna analiza rezultata kliničkih obdukcija u Nemačkoj dokazuje da je u slučajevima teškog oblika kovida 19 u većini slučajeva upravo ta bolest bila uzrok smrti.

„U više od tri četvrtine obdukcija konstatovano je da je kovid 19 bio glavna ili jedina bolest koja je dovela do smrti. Ti ljudi nisu umrli od prethodnih bolesti ili od starosti“, rekao je Johanes Friman jedan od najuglednijih nemačkih patologa.

Isto su kazali i Karl-Fridrih Birig, predsednik Udruženja nemačkih patologa Gustavo Bareton, predsedavajući nemačkog društva za patologiju, i Til Aker, predsedavajući Nemačkog društva za neuropatologiju i neuroanatomiju, koji su krajem prošle sedmice pozvali na virtuelnu konferenciju za štampu kako bi predstavili rezultate zajedničkog istraživanja.

Korona napada krvne sudove

Kliničke obdukcije takođe dokazuju da se SARS-CoV-2 po mnogo čemu razlikuje od normalnog virusa gripa.

„Činjenica da korona ne pogađa samo pluća poznata je još od prvih obdukcija. Virus izaziva tromboze, odnosno stvara male krvne ugruške, svuda u telu. To svojstvo korone je zajedničko sa virusima gripa. Ali su kod korone ovi poremećaji zgrušavanja devet puta češći nego kod gripa“, rekao je Gustavo Bareton, patolog Univerzitetske bolnice u Drezdenu.

Pročitajte još:

To je već jasno pokazano u naučnim radovima nemačkih univerzitetskih patologa koji su dali važan doprinos razumevanju kovida 19. Oni se delovali brzo i radili temeljno i zbog toga su ti radovi međunarodno visoko ocenjeni.

Oni su pokazali da ogromna oštećenja krvnih sudova, prekomerno zgrušavanje krvi sa začepljenjem najfinijih plućnih krvnih sudova i specifično stvaranje novih krvnih sudova predstavljaju karakteristične i prvi put opisane promene pluća kod kovida 19. Te promene se suštinski razlikuju od sličnih teških plućnih infekcija izazvanih virusom gripa.

Pored toga, nemački stručnjaci su dokazali da kovid 19 nije lokalna infekcija disajnih organa, već da virus utiče na ćelije endotelije i time dovodi do infekcije više organa: bubrega, srca, slezine, jetre…

Endotelske ćelije čine unutrašnju pločastu oblogu najfinijih krvnih sudova – kapilara, preko kojih se vrši osnovni metabolizam organizma. Dodirna površina koju ove ćelije imaju sa krvlju ogromna – između 4,000 i 7.000 kvadratnih metara! Kapilari se nalaze u svim organima i pored toga obezbeđuju razmenu materija, predstavljaju i rezervoar krvi.

Već je poznato da su klinički faktori rizika za težak oblik kovida 19 – pušenje, visok krvni pritisak, gojaznost, dijabetes melitus, muški pol – ionako već povezani sa oštećenjem endotela.

Novi receptor korone?

Neurološke obdukcije umrlih pacijenata dokazale su da je trećina njih imala inficirane ćelije mozga. Korona je očigledno tamo stigla preko nervnih ćelija za miris u sluznici korena nosa. To je iznenadilo naučnike jer tamo jedva da ima ACE2 receptora – koji se smatra glavnim vratima preko kojih virus ulazi u ljudski organizam.

„U mozgu je očigledno novi receptor neuropilin-1“, kaže Til Aker, neuropatolog sa Univerziteta u Gisenu i ukazao na neophodnost daljih istraživanja.
Ova i prethodna saznanja postignuta su pod veoma teškim uslovima, ponovili su više puta vrhunski stručnjaci, na osnovu relativno malog broja obdukcija: samo 154 ili dva odsto od oko 9.000 umrlih od kovida 19 u Nemačkoj.

Više obdukcija se ne vrši iz dva glavna razloga. Jedan leži u tome što porodice preminulih pacijenata nerado daju pristanak za vršenje autopsije. Ali pre nego što patolozi uopšte dođu u situaciju da zatraže odobrenje porodice preminulog – moraju da savladaju ogromne birokratske i finansijske prepreke u okviru komplikovanog zdravstvenog sistema.

Detalji rezultata istraživanja nemačkih patologa:

Šezdeset odsto obdukovanih umrlih su bili muškarci, većina njih u svojoj sedmoj do devetoj deceniji života. Kod više od polovine nalaza identifikovano je oštećenje alveola – difuzno (37%) i difuzno sa bronhopneumonijom (15%). Pored toga, obdukcije su pronašle tromboze i tromboemboliju (19 odsto), mikrotrombe (20%) i endotelitis (95%).

Primećeno je i oštećenje imunoloških organa poput slezine ili limfnih čvorova, oštećenja jetre, upale srčanog mišića, upale pluća kod embolija, kao i cerebralnih infarkta i moždanih krvarenja.

Takođe je potvrđeno da su umrli obducirani bolovali od karidovaskulrnih bolesti (43%), bolesti pluća (16%) i komplikovanih bakterijskih infekcija, kao što je sepsa (8%). Osim toga, 12 odsto obduciranih su imali dijabetes i/ili su bili gojazni.

Na pitanje DW, koliki je procenat pušača među umrlima, s obzirom da se pušenje ubraja u faktore rizika za težak oblik kovida 19, profesor Friman je odgovorio da to do sada nije bilo registrovano, zahvalio se na pitanju i rekao da će se to ubuduće činiti.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare