Najbolji nemački virusolozi: Korona ima jedan cilj

Da virusi imaju mozak, pomislili biste da su neverovatno pametni. Oni se neprestano menjaju i prilagođavaju svom okruženju, posebno svom domaćinu, bez kojeg nisu održivi. Sa svakom mutacijom postoji mogućnost da virus može postati agresivniji i smrtonosniji ili slabiji i bezopasniji.Budući da su virusi usmereni na preživljavanje, nema smisla da se duboko ukopaju u organizam domaćina i brzo ga ubiju, već im je cilj da se nastane i množe na lako dostupnim mestima odakle mogu napasti mnoge nove domaćine, piše nemački Focus.de. Na tom principu funkcioniše grip i mnogi drugi virusi koji su "naučili" da žive s nama. To je jedini cilj i koronavirusa, ističu nemački stručnjaci.Novi koronavirus se takođe već promenio, dolazi u nekoliko verzija koje se malo razlikuju jedna od druge. I postoje suptilne indikacije da bi virus mogao oslabiti.Visokocenjeni nemački virusolozi Kristijan Drosten i Hendrik Strik sredinom jula su međusobno nezavisno govorili o mogućnosti da novi koronavirus jednog dana može postati bezopasan patogen. Virus bi trajno ostao s nama, ali možda bi postao obična prehlada. Ovo bi se, doduše, smatraju oni, moglo dogoditi kroz nekoliko godina, ne meseci.S njima se, međutim, neće složiti kolega Frideman Veber sa Univerziteta u Gisenu koji kaže da je u svakom smislu "još prerano predvideti slabljenje" i kao upozoravajući primer navodi virus HIV-a koji je i decenijama kasnije ostao opasan po život.Ipak, kao pokazatelj slabljenja već u ovom trenutku, virusolog Ulf Ditmer iz Esena kaže: "U mnogim zemljama u kojima sada počinje drugi talas, smrtnost je značajno manje. Vidimo na primer u Americi da je s povećanim brojem infekcija manji broj smrtnih slučajeva nego na početku. No, ima li to veze s modifikovanim virusom, ili s tim što su masovno inficirani mlađi ljudi ili s tim što se terapija pobošljala, ne znamo".Na isti aspekt upućuje i Veber koji kaže da Nemačka manju smrtnost može da zahvali upravo pojačanim stepenom kontrole i time što se virus mahom širi među mlađom populacijom. Što se tiče čula ukusa i mirisa kao glavnog simptoma, on objašnjava da su oni verovatno i ranije bili jednako česti, ali ih ljudi iz neinformisanosti nisu prijavljivali.Sve u svemu, opšti zaključak je da dok aktuelne mutacije virusa Sars-CoV-2 ne budu ispitane, ne možemo znati koliko su opasne i kako će se razvijati dalje. Ono što je i dalje jedino sigurno jeste da je virus izuzetno zarazan i da se po svaku cenu moramo pridržavati svih mera zaštite. Zato - maska, distanca i perite ruke redovno.***Pratite nas i na društvenim mrežamaFacebookTwitterInstagram