Napitak koji mnogi piju svaki dan, a naučnici tvrde da može da uspori starenje

Novo istraživanje iz Japana pokazuje da ovaj fermentisani mlečni napitak, poznat po blagotvornom dejstvu na creva, može imati i pozitivan učinak na proces starenja - barem kad je reč o imunom sistemu.

Naučnici sa Univerziteta Shinshu proučavali su kako fermentisani proizvodi poput kefira utiču na organizam u starijem dobu. Kako objašnjavaju, starenjem imunitet slabi, a imunološke ćelije gube sposobnost pravilne deobe. Posledica su tihe, hronične upale koje vremenom doprinose razvoju brojnih bolesti, dok organi poput jetre i timusa postepeno gube funkciju.

Eksperiment na starijim miševima

Istraživači su starijim miševima osam nedelja davali inaktiviran soj bakterije izdvojene iz kefira, nazvan Lentilactobacillus kefiri YRC2606. Nakon toga analizirali su stanje njihovog imunog sistema.

Rezultati su pokazali da su miševi koji su dobijali taj bakterijski soj imali manje promena tipičnih za starenje, posebno u jetri i timusu. Uz to, uočene su i niži nivoi upalnih procesa, kao i manja količina proteina koji inače zaustavljaju deobu ćelija, što je jedan od ključnih mehanizama starenja tkiva.

Autorka istraživanja Hiroka Sasahara navodi da bi ova bakterija mogla da ima važnu ulogu u očuvanju imuniteta u starijem dobu.

"Takvi bi sojevi u budućnosti mogli da se koriste u funkcionalnoj hrani ili dodacima ishrani namenjenim starijim osobama", istakla je.

Zašto se kefir već smatra zdravim

Kefir se već dugo smatra namirnicom koja povoljno deluje na zdravlje. Ime mu potiče od turske reči keyif, koja opisuje osećaj prijatnosti i zadovoljstva nakon jela.

Reč je o fermentisanom mlečnom napitku sličnom jogurtu, ali ređe strukture. Jedna šoljica kefira sadrži oko devet grama proteina i značajnu količinu kalcijuma, važnog za zdravlje kostiju. Osim toga, bogat je fosforom, magnezijumom i vitaminima B grupe, vitaminom D i K2.

Posebno su zanimljivi probiotici koje kefir sadrži. Reč je o korisnim mikroorganizmima koji pomažu probavi, održavanju ravnoteže crevne flore i opštem zdravlju organizma. Neka istraživanja pokazuju da određeni sojevi iz kefira mogu da uspore rast štetnih bakterija poput salmonele i E. coli.

Ne treba preterivati

Uprkos pozitivnim efektima, stručnjaci upozoravaju da kefir nije za svakoga - barem ne u velikim količinama. Kod nekih ljudi može da izazove nadutost i probavne smetnje, posebno ako se uvodi naglo.

Osobe koje uzimaju lekove koji potiskuju imuni sistem trebalo bi da se pre konzumacije posavetuju s lekarom jer kefir sadrži žive bakterije i kvasce.