Maska koja ubija koronu: Prevara ili pametno ulaganje?

Zdravlje 21. avg. 202012:42 > 12:56
Podeli:
vakcina za koronu
Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

Maske koje ubijaju koronu stigle u Hrvatsku – ta vest je odjeknula toliko snažno da su se mnogi zapitali jesmo li to dobili čudesno parče tkanine uz koje ćemo konačno biti bezbedni. Dr Vesna Kovačević, specijalista mikrobiologije, za portal Nova.rs razotkriva tajnu novog izuma istraživača iz Izraela.

I domaći i regionalni mediji preneli su nedavno vest da su u Hrvatsku stigle maske koje same ubijaju koronavirus, te da već ima zainteresovanih za kupovinu iz naše zemlje, Mađarske, Austrije i Švajcarske.

Te maske bi trebalo da budu dostupne u apotekama širom Hrvatske, a početna cena će im biti oko 40 kuna, što je oko 600 dinara. Navodi se da se maske izraelskog proizvođača izgledom ne razlikuju od običnih hirurških maski, ali u sebi sadrže bakar-oksid, koji ima antivirusna i antibakterijska svojstva.

U čemu je onda tajna ovih antibakterijskih maski na bazi bakra naučnika iz Izraela?

Navodno, takva maska se može višekratno koristiti, sve dok se fizički ne uništi, ne polije vodom ili se baš ne isprlja. Uz svakodnevno nošenje, može se koristiti čak i do mesec dana.

Maska se u kontinuitetu može koristiti do tri sata, a potom je treba skinuti, odložiti na ravnu površinu i ostaviti 40 minuta kako bi svojstva specijalnog materijala neutralizovala patogene.

Pročitajte još:

Izraelski naučnici koji su je osmislili razvili su je na bazi tehnologije za izradu zavoja i druge vojne opreme, a specifičnost maske je u tome što se njena efikasnost ne smanjuje vremenom.

Da li je zaista tako, za portal Nova rs priča dr Vesna Kovačević, specijalista mikrobiologije.

„Odavno je poznato da bakar (i neki drugi metali) imaju antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Novije studije su pokazale da u laboratorijskim uslovima bakar može da inaktivira i novi koronavirus“, kaže naša sagovornica.

Kako navodi dalje, bakar reaguje sa kiseonikom iz vazduha, što stvara visoko reaktivni molekul, koji inaktivira virusne čestice. Koliko dugo ovaj proces traje, zavisi od količine sluzi koja okružuje virus, kao i od količine virusa.

„Proizvođači maski praktično impregniraju, odnosno natapaju tkaninu bakrom i takve maske su u prošlosti ispitivane u cilju smanjenja širenja gripa. Glavni zaključci su bili da se dodirivanjem takve maske, zbog njenog antivirusnog dejstva, sprečava kontaminacija ruku“, navodi dr Kovačević.

S druge strane, napominje doktorka, u stručnoj javnosti postoji sumnja da su bakarne maske bolje od običnih.

„Ističe se da je veća korist da što više ljudi koristi obične maske nego da manji broj njih koristi neke specifične. U tom smislu je zapravo fizička barijera najvažnija, a ne bilo koji koncept inaktivacije virusa. Čak i dodirivanje obične maske, uz adekvatnu higijenu ruku nakon toga, rešava problem.“

Na kraju, zaključuje dr Kovačević, proučavanje bakra u laboratoriji se razlikuje od stvarnog sveta, pa je teško znati pod kojim će uslovima i koncentracijama virusa takva maska biti delotvorna.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar