Kiseonična terapija je često neophodna kod pacijenata sa težom upalom pluća koja je posledica kovida 19, a u hitnim stanjima, lečenje kiseonikom, može biti primenjeno i u vanbolničkim uslovima. Ipak, neke stvari se moraju znati.
Hiljade pacijenata sa upalom pluća na bolničkom i vanbolničkom lečenju zbog kovida, kako u svetu, tako i u Srbiji, primaju kiseoničnu terapiju. „U ovom trenuku količina kiseonika koja se potroši za samo jedan dan u redovnom režimu rada trošila se za šest meseci“, kaže dr Slavica Plavšić, prim. specijalista za plućne bolesti, koja je za Nova.rs objasnila šta treba da znate o kiseoničnoj terapiji – lečenju dodavanjem kiseonika, što doprinosi povećanju i normalizaciji nivoa kiseonika u krvi.
„Terapija kiseonikom u kućnim uslovima nije novina. Ona se u Srbiji primenjuje više od 30 godina i to za bolesnike koji boluju od hronične respiracijske insuficijencije i nekih drugih bolesti. Postoje procedure i nadzor kada i kako se sprovodi. Ova terapija se propisivala po posebnoj proceduri i pacijenti su koncentratore kiseonika dobijali preko RFZO. Lečenje ovih pacijenata je bilo strogo kontrolisano od strane lekara specijalista za plućne bolesti“, podseća dr Plavšić.
Ipak, primećuje da kod kovid pacijenata to nije uvek slučaj.
„Već godinu dana smo svedoci velikih gužvi ispred kovid ambulanti, gde se čeka na pregled i po nekoliko sati. Zbog velikog broja obolelih dešava se da u bolnicama nema mesta, tako da su pacijenti primorani da lečenje sprovode u kućnim uslovima. Iz istih razloga, mnogi pacijenti se otpuštaju na kućno lečenje nedovoljno izlečeni. U sveopštem haosu, pacijenti i članovi porodice obolelog su prepušteni sami sebi i nemaju dovoljno informacija kako da primenjuju propisanu terapiju, pogotovu ako je potrebna i kiseonična terapija. Uz to, porodica je izložena i velikim materijalnim troškovima, jer je ovakav vid lečenja jako skup i vezan za nabavku koncentratora za kućnu upotrebu. Radi se o skupim aparatima čija se cena kreće od 80 hiljada dinara pa naviše (za nove aparate) i nešto niže za polovne. Koristeći ovakvu situaciju, neke firme i pojedinci su razvili veoma unosan biznis iznajmljivanjem ovih aparata po ceni od oko 100 evra na mesečnom nivou, i uz istu toliku kauciju prilikom preuzimanja. Koncentratora za kiseonik nema dovoljno, pa je potražnja mnogo veća od ponude, tako da se i za ove aparate čeka na red“, kaže dr Plavšić.
No, pre nego što požurite da stanete u red „za svaki slučaj“, imajte na umu da ne treba svakom pozitivnom na koronu ovaj način lečenja i da stručnjaci stalno upozoravaju da ništa ne treba raditi na svoju ruku.
Kome treba terapija kiseonikom?
„Kod pneumonija izazvanih virusnom infekcijom kovid 19 dolazi do pada saturacije hemoglobina kiseonikom iz više razloga. Zbog toga je važno merenje saturacije (zasićenost krvi kiseonikom). Stanje u kome je saturacija ispod 90% naziva se hipoksemija. Simptomi hipoksemije su: plitah dah, osećaj gušenja i nedostatka vazduha, lupanje srca, kašalj i zamaranje pri najmanjem fizičkom naporu. U tom slučaju neophodno je uključiti terapiju kiseonikom. Uvek treba imati na umu da primena dodatnog kiseonika ne leči osnovno oboljenje, to jest uzrok“, napominje dr Plavšić.
Saturacija kod zdravih osoba iznosi oko 97 – 98%, a toleriše se do 94%.
„Neinvazivni metod merenja saturacije hemoglobina kiseonikom je pulsna oksimetrija. To je indirektni metod merenja. Na prst se postavlja se uređaj malih dimenzija (pulsni oksimetar) i očitava se saturacija i frekvencija pulsa.“
Kako se koristi koncentrator kiseonika?
Ukoliko se ispostavi da vam je potrebna terapija kiseonikom i da morate sami da je sprovodite u kućnim uslovima, dr Plavšić daje precizne instrukcije kako pravilno koristiti koncentrator.
„Za terapiju kiseonikom u kućnim uslovima najčešće se koristi koncentrator. To je električni uređaj veličine oko 70x50cm i težine 13-23 kg. On koncentriše kiseonik iz sobnog vazduha. U njemu se nalazi specijalni filter (zeolitni filter) za uklanjanje azota što omogućava da koncentrator isporučuje skoro čist kiseonik, 85-95% koncentracije. Postavlja se na pod i ima četiri točka radi lakšeg premeštanja iz prostorije u prostoriju. Potrebno je redovno čišćenje filtera i servisiranje koncentratora.
Pročitajte još:
Portabilni (mobilni) koncentrator funkcioniše na sličan način ali je znatno manji i lakši tako da se koristi van kuće, za šetnje i putovanja. Izvor energije je litijumska baterija i zbog toga je kapacitet rada znatno kraći. Sa ovim koncentratorom pacijenti mogu putovati avionom uz određene procedure aviokompanija.
Obavezan deo koncentratora je ovlaživač kiseonika. Pri kontinuranoj upotrebi kiseonika sluzokoža nosa i usta postaje suva što izaziva iritaciju, suvi kašalj ili bol u grlu. Postupak vlaženja unosi dodatnu vodenu paru i tako vlaži kiseonik. Posuda ovlaživača se puni destilovanom vodom da ga minerali u običnoj vodi ne zapuše. Svakog dana treba proveriti da li se u posudi nalazi dovoljna količina vode. Veoma je važno održavati dobru higijenu posude redovnim pranjem toplom vodom.
Nosna kanila je crevo sa dve cevčice koje se postavljaju 1-2 cm u nosne otvore, a drugi kraj se povezuje sa izvodnom cevi koncentratora. Treba redovno održavati higijenu nosnih kanila, čistiti ih najmanje jednom nedeljno dezionfekcionim sredstvom i toplom vodom i dobro isprati. Svake 2-4 nedelje nosna kanila se menja. Kad postoji sumnja da kiseonik ne dotiče iz koncentratora najlakše se proverava postavljanjem cevčica nosne kanile u čašu sa vodom u kojoj bi trebalo da se pojave mehurići“, napominje dr Plavšić i dodaje da se pravilnim i dovoljno dugim lečenjem mogu pobediti kovid pneumonije.
Naravno terapija kiseonikom ne koristi se samo u ovim slučajevima.
Kad je sve potreban dodatni kiseonik?
Znamo da pri svakom udahu unosimo kiseonik u organizam i da je on neophodan za život i funkciju svih ćelija i tkiva u organizmu.
Pročitajte još:
„Vazduh sadrži oko 21% kiseonika i kod zdravih osoba to je dovoljno za normalno funkcionisanje. Kiseonik se vezuje za hemoglobin u crvenim krvnim zrncima te se preko cirkulacije krvi doprema se u ćelije tkiva u našem organizmu. Zdrava pluća obezbeđuju održavanje optimalnog nivoa kiseonika u krvotoku. Suprotno tome, ako je neka bolest oštetila pluća, ona ne mogu da isporuče dovoljno kiseonika. Svaki prekid u sistemu snabdevanja prouzrokuje privremeno ili trajno oštećenje vitalnih organa. Na primer, zna se da su ćelije mozga najosetljivije na nedostatak kiseonika i da bez kiseonika umiru za nekoliko minuta, dok se, umiranje mišićnih ćelija zbog nedostatka kiseonika meri satima. Naime, organizam može kompenzovati nedovoljno zasićenje krvi kiseonikom stvaranjem većeg broja eritrocita. Tada krv postaje gušća što otežava rad srca i krvotoka. To stanje se naziva policitemija. U više različitih oboljenja dolazi do sniženja nivoa kiseonika. Najčešće se radi o hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća, plućnoj fibrozi, edemu pluća, bronhiektazijama, cističnoj fibrozi, astmi, poremećaju disanja u spavanju (sleep apnea), plućnoj emboliji, srčanoj slabosti i drugo. Sada su, naravno, najaktuelnije kovid pneumonije“, objašnjava dr Plavšić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar