“Zamena za penicilin”: Opasan trend lečenja korone kod kuće

Zdravlje 25. nov. 202008:01 > 08:0614 komentara
Podeli:
Foto: Shutterstock/Privatna arhiva

Kada vidi redove ispred kovid ambulanti, svakome pripadne muka. Zbog toga mnogi sa sumnjivim simptomima, koju ukazuju na infekciju koronavirusom, odluče da se leče "na svoju ruku". Za jednim lekom vlada masovna pomama, a lekar nam objašnjava zašto ga nipošto ne treba nabavljati bez konsultacije sa stručnjakom.

Od kada su počele gužve u bolnicama, masovno se dele saveti da je bolje ostati kod kuće i lečiti se sam – a najčešće se kao glavni lek pominje „zamena za penicilin“. U pitanju su lekovi koji se ne mogu nabaviti bez recepta, ali se ljudi u Srbiji dovijaju da do njih ipak dođu, verujući da će im biti od pomoći u borbi protiv kovida 19.

To je velika zabluda, ukazuje dr Nikola Stojković, lekar opšte prakse kojeg u svakom trenutku možete za savet pitati i na platformi Doktok. On nam je pre svega objasnio šta je to „zamena za penicilin“ koja se uzima u sopstvenoj režiji – to su zapravo makrolidni antibiotici. Četiri najčešće korišćena makrolida su: azitromicin, klaritromicin, eritromicin i roksitromicin.

„Zamene za penicilin“ ne leče koronavirus

Među ovim lekovima, takođe, u našim domaćinstvima je posebno popularan hemomicin, koji u svom osnovnom sastavu sadrži azitromicin, i za koji su ljudi verovatno čuli da ga lekari prepisuju i protiv kovida 19 – što je samo delimična istina.

Pročitajte još:

„Kao neko ko je volontirao u ambulanti kada je sve počelo sa koronom, često smo imali slučajeve da su ljudi kretali sa terapijom na svoju ruku. Čuli su da je hemomicin lek izbora koji se koristio kao antibiotik, ali se zbog prevelike upotrebe tog leka javila rezistencija, a takođe se javlja i nestašica u apotekama“, priča nam dr Stojković.

Ono što je najvažnije znati o ovim lekovima je da oni ne leče koronavirus – kao ni bilo koji drugi antibiotik. Oni se samo koriste u terapiji inficiranog pacijenta, kada to lekar odluči u jasno definisanim slučajevima.

„Pacijentima nikada ne savetujemo uzimanje na svoju ruku. Antibiotik se koristi za lečenje bakterijske infekcije, ne virusa. On je indikovan u nekim slučajevima, kada imamo pogoršanje te virusne infekcije, odnosno kada se na virus nadoveže bakterija. Recimo, kod hemomicina je dokazano da ima koristan efekat, odnosno da u saradnji sa drugim lekovima i vitaminima ima sinergistički efekat. Za eritromicin to nije dokazano“, objašnjava dr Nikola Stojković.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Dakle, hemomicin se od strane lekara nekada savetuje u terapiji inficiranog pacijenta, ali to nisu lekovi prve linije – već se pre svega za kućno lečenje savetuju druge terapije.

„Pacijentima koji se leče u kućnim uslovima savetujemo simptomatsku terapiju – antipiretik (paracetamol) za snižavanje temperature, rehidrataciju, lekove protiv bolova i vitamine (D i C vitamin prvensvteno)“, ukazuje dr Stojković.

Dugoročni štetni efekti

Još jedna opasna stavka kod ispijanja antibiotika je to što često nema kratkoročnih nuspojava, ali se one i te kako mogu javiti u budućnosti.

„Generalno, antibiotik sam po sebi često ne izazove neki drastičan problem u vidu nuspojava, ali je problem rezistencija. Kada se sutra, recimo, javi potreba za tim istim antibiotikom, organizam prosto više ne reaguje na njega, postane imun. To je dugoročni efekat koji ne može odmah da se vidi, a može da ima opasne posledice“, kaže lekar.

Pročitajte još:

Dr Stojković naglašava i da se se antibiotici često nepravilno konzumiraju.

„Kad ljudi uzimaju antibiotike na svoju ruku, smatraju da je dovoljno da uzmu jednu, dve tablete. Postoji tačno propisan režim kada se i koliko lek uzima i to mora da se poštuje – upravo jer se postiže određena količina leka u krvi, koja mora da se održava kroz vreme. I kada se počne sa upotrebom antibiotika, savetuje se da se ispije cela kutija, odnosno koliko je lekar prepisao“, ukazuje doktor.

Dakle, savet je jasan – umesto da sami sebi dajete dijagnoze, guglate simptome ili uzimate terapiju na svoju ruku, uvek se konsultuje sa doktorom. Jedan od vidova savetovanj je i pomenuta platforma Doktok.

Dr Nikola Stojković je diplomirao na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu. Stručno se usavršavao u Turskoj, Španiji i Austriji i predstavljao Srbiju na Forumu medicine u Rusiji. Pisao je naučne radove iz oblasti Interne medicine i Psihijatrije. Izabran je za jednog od mladih talenata grada Leskovca iz koga potiče. Trenutno je polaznik jedinstvenog Master programa u Srbiji iz oblasti Regenerativne medicine.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar