Kolike su šanse da kolektivni imunitet zaustavi koronu

Zdravlje 16. apr. 202013:48
Podeli:
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Vakcina protiv koronavirusa čekaće se najmanje godinu dana. Dok stručnjaci usput testiraju uspešnost određenih lekova, ili pribegavaju lečenju krvnom plazmom, sve češće se raspravlja o mogućnosti da se kovid-19 zaustavi prirodnom imunizacijom, odnosno kolektivnim imunitetom. Koliko je to realno u ovom trenutku?

Neke države, poput Švedske, svoju strategiju borbe protiv kovida-19 dobrim delom temelje upravo na ideji da će pandemija stati kada se inficira i antitela razvije dovoljan broj mladih za koje ta bolest nije mnogo opasna. Za to vreme drastične mere karantina preporučuju se samo rizičnim grupama, starijima i bolesnima, koje će kasnije štititi kolektivni imunitet.

S druge strane, kod nas su mere rigorozne, a cilj je sprečiti preopterećenje zdravstvenog sistema. Ipak, velika je verovatnoća da ćemo svi kad-tad biti u kontaktu s virusom. Srpski epidemiolog dr Radmilo Petrović govorio je o prokuživanju, a testovi na antitela trebalo bi da pokažu u kojoj meri je naše stanovništvo razvilo imunitet na ovaj virus.

Nažalost, kolektivni imunitet ne može se razviti tako brzo, upozoravaju hrvatski stručnjaci.

„Kolektivni imunitet sigurno nećemo steći do leta, nego će se, ako virus ostane ovakav kakav jeste, na jesen i zimu nastaviti prokuživanje i verovatno će biti potrebna još cela jedna sezona da se populacija imunizuje i da se infekcija zaustavi. Ako bude kao virus gripa, mogla bi da postane sezonska“, upozorio je Krunoslav Capak, šef Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo.

S druge strane, sve zavisi i od ponašanja koronavirusa, a činjenica je da gotovo svakodnevno stručnjaci donose nove zaključke. Upravnica hrvatske Klinike za infektivne bolesti Alemka Markotić kaže da još mesecima, a možda i godinu-dve, nećemo imati pouzdane odgovore na pitanje koliki se i koliko trajan imunitet stiče preboljevanjem kovida-19.

„Zavisi od virusa i njegovog načina i imuniteta koji ostavlja. To je nešto što znamo za vakcine, kod vakcina koje daju imunitet morate da imate oko 80 odsto vakcinisanih da se virus ne bi mogao nešto ozbiljnije replikovati. Međutim, za grip morate da se vakcinišete svake godine, jer će se on i dalje širiti svaki put i nema tu onog zadržanog imuniteta“, rekla je Markotić u razgovoru za televiziju FACE .

Šta je kolektivni imunitet?

Kolektivni imunitet uspostavlja se kada je veći deo neke populacije imun na neku zaraznu bolest. Ideja je da se virus ne može širiti ako nema koga da zarazi ili ako je osetljivih osoba bez stvorenog imuniteta jako malo, pa zaražena osoba uglavnom dolazi u dodir samo s imunim osobama.

Koliki je procenat osoba u kolektivu koje moraju da budu imune da bi se zaustavila epidemija, zavisi od zaraznosti bolesti. Ona se izražava baznim brojem reprodukcije R0, koji opisuje koliko će u proseku jedna zaražena osoba inficirati ljudi u populaciji koja nema imuniteta, ni prirodnog ni veštačkog. Ako je bolest jako zarazna, kao što su na primer boginje, onda je prag kolektivnog imuniteta visok.

Bolesti koje se šire kapljičnim putem, kao što je kovid-19, uglavnom su zaraznije od bolesti koje se šire nekim drugim putem, na primer seksualnim odnosom.

Za boginje je prag kolektivnog imuniteta najmanje 93 odsto, za grip oko 29 odst; za kovid-19 bi, prema novim studijama, morao da bude čak veći od 82 odsto i kako stvari stoje, verovatno će vakcina stići pre nego što se to desi. Ipak, kolektivni imunitet štiti i osetljivu populaciju koja ne može da se vakciniše zato što nema vakcina ili ne sme zbog nekih zdravstvenih problema.

Problem s kovidom-19

Problem s kovidom-19 je to što se o njemu još ne zna dovoljno, posebno o imunitetu koji razvijaju ljudi koji ga prebole.

Trenutno se u svetu razvijaju brojni testovi koji će otkrivati prisutnost antitela u krvi. Antitela su proteini koji se stvaraju u plazma-ćelijama imunog sistema, a deluju tako da se vezuju za molekule na virusu i sprečavaju njihov ulazak u ćeliju ili označavaju viruse za napad odbrambenog sistema.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pokrenula je studiju Solidarity II u kojoj će se u desetak zemalja s jakim žarištima istraživati prisutnost antitela u populaciji, čime bi trebalo da se dođe do realnije slike o prokuženosti, a time i tačnijih podataka o smrtnosti i zaraznosti bolesti. Slična studija već se sprovodi u SAD.

Pročitajte još:

Međutim, serološke studije neće otkriti šta će postojanje antitela značiti u zaštiti od bolesti. Naime, postojanje antitela ne znači nužno da je osoba prebolela bolest, nego takođe i da je upravo bolesna i zarazna. Takođe, imunitet na neke organizme može trajati decenijama, a na neke mnogo kraće.

Istraživanja sprovedena na virusu SARS-CoV, koji uzrokuje SARS, a genetski je sličan uzročniku kovida-19, pokazala su da imunitet dostiže vrhunac kroz četiri meseca i da štiti od dve do četiri godine. Za sada se zna da antitela za koronavirus  postoje bar nekoliko nedelja nakon infekcije.

Jedno od važnih pitanja na koje se užurbano traži odgovor je i koliko će brzo mutirati SARS-CoV-2, a zbog svega toga stručnjaci smatraju da ipak još nije pametno strategiju bazirati na kolektivnom imunitetu, piše hrvatski Index.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram