2
Ako imate problem sa povišenim krvnim pritiskom cilj vam je da ga regulišete i spustite. Iako je za snižavanje pritiska često potrebna pomoć lekova na recept, postoje i prirodni načini da se on smanji kroz određene navike u ishrani i životnom stilu.
Ako tokom dana pratite krvni pritisak kako biste beležili promene, primetićete da on varira čak i dok obavljate svakodnevne aktivnosti. Kada ove promene nisu dobre i pritisak poraste, to može da zabrine. Međutim, prema rečima kardiologa, prirodno je da krvni pritisak oscilira tokom dana. Evo šta na njega utiče i kada bi trebalo da se obratite svom kardiologu.
Dr. Obri Grant, kardiolog iz MedStar Health-a, kaže da su jutarnji skokovi krvnog pritiska uobičajeni zbog prirodnog cirkadijalnog ritma tela. „Hormoni stresa poput kortizola i adrenalina rastu u ranim satima, povećavajući broj otkucaja srca i napetost krvnih sudova“, objašnjava on i dodaje da ovaj porast može biti izraženiji kod osoba sa hipertenzijom.
Ako imate nelečenu apneju u snu, unosite previše alkohola ili soli, niste spavali dobro prethodne noći ili još niste uzeli jutarnju terapiju, dr Grant kaže da svi ovi faktori mogu izazvati porast krvnog pritiska u ranim satima.
Dr. Mark A. Singer, kardiolog iz Northwell Health-a, ističe da neki pacijenti misle da je bolje uzimati lekove protiv pritiska uveče, kako bi sprečili jutarnji skok. Ali upozorava da to nije dobra ideja jer je krvni pritisak prirodno niži noću, pa lek može da ga dodatno spusti.
Generalno, dr Singer kaže da je najbolje uzimati terapiju ujutru, mada je važno da se svako posavetuje sa svojim kardiologom. „Tajming uvek treba prilagoditi prema uputstvu lekara“, dodaje dr Grant.
Pročitajte još
Oba kardiologa ističu da navike tokom dana značajno utiču na krvni pritisak. Ako pojedete nešto slano za doručak, ručak ili večeru, pritisak će porasti. Preskakanje doručka takođe može da ga poveća. Ako pročitate stresan mejl dok sedite za računarom i tada može da skoči. Isto važi i za prekomernu količinu kafe.
Dr Grant navodi kratku fizičku aktivnost (brza šetnja, joga), unos vode, duboko disanje ili meditaciju, kao i obrok bogat hranljivim materijama, ali siromašan natrijumom. Ako odradite intenzivan trening, dr Singer kaže da može doći do privremenog porasta pritiska, ali naglašava da to nije razlog za brigu, normalno je i vraća se u granice kada se telo oporavi.
Ako imate hipertenziju, usvajanje navika koje snižavaju pritisak može vam mnogo pomoći. Kontrola unosa soli, dovoljna hidratacija i upravljanje stresom su ključni, posebno kod ljudi sa visokim pritiskom.
Dr Singer kaže da je pravi razlog za brigu onda kada pritisak izađe iz normalnog opsega, bilo da je previsok ili prenizak. Prema podacima Udruženja za srce, normalne vrednosti su sistolni (gornji) ispod 120 i dijastolni (donji) ispod 80. Ako je sistolni viši od 180, a dijastolni viši od 120, odmah se javite lekaru.
Važno je znati i kada je pritisak prenizak. „Osećaj vrtoglavice, nesvestice, omaglice ili čak gubitak svesti znakovi su preniskog pritiska“, upozorava dr Singer. Ako se to dogodi, obavezno kontaktirajte lekara.
Treba naglasiti da je prirodno da pritisak varira tokom dana. Potrudite se da ga održavate kroz zdravu ishranu i životne navike (dovoljno sna, redovno vežbanje i kontrolu stresa) i redovno uzimajte terapiju. Ako vrednosti izađu iz normalnog opsega, potražite medicinsku pomoć. Time pravite veliki korak u očuvanju zdravlja srca.
