2
U Srbiji gotovo svaka druga odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, više od polovine starije populacije se bori sa prekomernom telesnom težinom, dok je fizička neaktivnost postala svakodnevica za čak 46 odsto stanovništva, pokazuju podaci Atlasa Evropskog udruženja kardiologa iz 2020. godine. Ipak, iza ovih zabrinjavajućih brojki krije se veliki faktor rizika koji je tiši od svih ostalih - neregulisani lipidi u krvi. Upravo visok LDL holesterol predstavlja vodeći okidač za razvoj ateroskleroze, procesa koji godinama napreduje bez ikakvih simptoma, dok se u krvnim sudovima neprimetno stvaraju plakovi. Kada se posledice konačno ispolje, one su često dramatične, u vidu srčanog ili moždanog udara.
Iako pacijenti povišen LDL holesterol ne osećaju, izloženost visokim vrednostima tokom dužeg perioda značajno povećava rizik od ranih kardiovaskularnih događaja. Ohrabruje, međutim, podatak da se čak 80 odsto ovih događaja može sprečiti, pre svega boljom kontrolom LDL holesterola, faktora rizika koji se najlakše može držati pod kontrolom i time sačuvati zdravlje srca i krvnih sudova.
Upravo sa ciljem da se na ove tihe, ali izuzetno opasne rizike dodatno ukaže, Udruženje za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa“ i Forum pacijenata Srbije organizovali su konferenciju i revijalni meč u stonom tenisu, čime je nastavljena nacionalna kampanja „Naizgled zdrav“. Tokom konferencije otvorene su ključne teme o prevenciji i ranom prepoznavanju kardiovaskularnih bolesti, dok je simbolični revijalni meč „Pacijenti vs. doktori“ ukazao na značaj redovne fizičke aktivnosti kao jednostavnog, ali važnog koraka u očuvanju zdravlja srca.
Kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrti u Srbiji i godišnje odnose više od 50.000 života, odnosno u proseku 132 osobe svakog dana, iako stručnjaci ističu da je većina ovih događaja mogla biti sprečena redovnim proverama faktora rizika, zdravijim životnim navikama i pravovremenom terapijom.
„Najznačajniji faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih događaja jesu neregulisane vrednosti lipida u krvi, pre svega povišen LDL holesterol, koji se smatra rizičnijim i od pušenja, fizičke neaktivnosti, hipertenzije i dijabetesa. Napredovanje ateroskleroze pacijenti ne osećaju, nema bola ni tegoba, dok se u krvnim sudovima postepeno stvaraju aterosklerotski plakovi. Ukoliko se o LDL holesterolu ne vodi računa, rizik od ranih srčanih i moždanih udara značajno raste. Svaka odrasla osoba trebalo bi da ima LDL holesterol ispod 3 mmol/l, a idealno i ispod 2 mmol/l, dok kod pacijenata koji su već preživeli kardiovaskularni događaj ili imaju ugrađen stent ili bajpas, ciljne vrednosti ne bi smele da prelaze 1,4 mmol/l. Važno je istaći da čak i umereno povišene vrednosti nose veći rizik, na primer, LDL holesterol od 3,37 mmol/l, što je oko 20 odsto iznad preporučene granice, povećava verovatnoću ozbiljnog kardiovaskularnog događaja za gotovo 18 odsto“, objašnjava doc. dr Milan Dobrić, kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
Svaki lekar, bilo da je u pitanju kardiolog ili internista, trebalo bi da kod pacijenta uradi procenu individualnog kardiovaskularnog rizika, jer je ona od ključnog značaja za dalji terapijski pristup. Jednako je važno da lekar ne ostane pasivan u slučaju povišenih vrednosti LDL holesterola, već da aktivno utiče na pacijenta da te vrednosti snizi, kroz promenu životnih navika i primenu adekvatne terapije, u cilju smanjenja rizika od budućih kardiovaskularnih događaja.
„Povišen holesterol može biti posledica urođene greške u metabolizmu, koja se nasleđuje, ali i neadekvatne ishrane i životnih navika. Kada govorimo o holesterolu, nije presudna samo ukupna vrednost, već odnos između dobrog (HDL) i lošeg (LDL) holesterola, kao i nivo triglicerida. Što su vrednosti HDL holesterola niže, a LDL holesterola više, to je veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, pre svega ateroskleroze. Zbog toga se savetuje da svaka osoba do 40. godine barem jednom uradi lipidni profil, kako bi se procenio urođeni rizik, jer pojedine osobe mogu imati izrazito visoke vrednosti holesterola i biti u riziku od srčanog ili moždanog udara već u ranim dvadesetim godinama. Procena rizika se vrši pomoću posebnih formula koje, pored vrednosti holesterola, uzimaju u obzir pol, krvni pritisak i pušački status, na osnovu čega se pacijenti svrstavaju u kategorije niskog, umerenog ili visokog kardiovaskularnog rizika. Kod pacijenata sa visokim rizikom neophodna je terapija lekovima, kao prva linija koriste se statini, dok pacijenti koji su već preležali kardiovaskularni događaj, pored standardne terapije, često zahtevaju i primenu novijih lekova. Sada postoji i inovativna terapija sa ciljanim delovanjem na jetru, koja se primenjuje dva puta godišnje i omogućava da veći broj pacijenata dostigne ciljne vrednosti LDL holesterola. Nadamo se da će ova terapija u skorijem periodu biti dostupna i pacijentima u Srbiji o trošku zdravstvenog osiguranja“, kaže prof. dr Dejan Simeunović, kardiolog u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije.
Pre samo tri meseca, Miloš Bogdanović iz Beograda doživeo je infarkt. Imao je nespecifične simptome, koje je mogao da potpuno izignoriše.
„Nikada ranije nisam vodio računa o zdravlju. Pušio sam i do dve pakle cigareta dnevno, stres mi je bio sastavni deo svakodnevice i nisam razmišljao o tome da mi se nešto ozbiljno može desiti. Šestog septembra, u popodnevnim satima, dok sam bio u poseti kod majke sa ćerkom, osetio sam bol u bicepsima, kao da sam dizao tegove. Ćerka mi je masirala ruke, misleći da je u pitanju umor. Nije bilo jakog bola u grudima, zapravo je bio jedva primetan, zbog čega nisam ni pomislio da je reč o srcu. Kada smo se vratili kući, počeo sam da se osećam malaksalo, oblio me je hladan znoj, a ubrzo mi je postalo muka i počeo sam da povraćam. Tek tada smo pozvali Hitnu pomoć. Doktorka me je pitala da ocenim bol u grudima od jedan do deset – ja sam ga opisao kao dva. Ipak, ispostavilo se da je u pitanju bio infarkt. Prevezen sam u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, gde mi je ugrađen stent. Danas sam svestan koliko su simptomi bili podmukli i koliko sam imao sreće što smo reagovali na vreme. Nakon infarkta potpuno sam promenio način života, prestao sam da pušim, redovno uzimam terapiju i mnogo više vodim računa o svom zdravlju. Moj primer pokazuje da srčane bolesti ne moraju uvek da bole snažno i jasno, i da upozorenja često dolaze u obliku simptoma koje lako možemo da ignorišemo“, istakao je Miloš.
***
