Napad na Iran potresao tržišta: Koliko može da poskupi nafta?

Iako Iran učestvuje sa svega tri do četiri odsto u svetskoj proizvodnji nafte, njegova ključna geografska pozicija – uz Ormuski moreuz, najvažniju rutu za transport nafte na svetu – izaziva zabrinutost analitičara. Upravo kroz taj moreuz prolazi oko petine ukupne svetske potrošnje nafte.

U slučaju dugotrajnog zatvaranja ili ozbiljnog poremećaja saobraćaja, cena nafte mogla bi da pređe psihološku granicu od 100 dolara po barelu. To bi dodatno opteretilo globalnu ekonomiju i pojačalo inflatorne pritiske koji su već prisutni.

„Ako sukob potraje i počne da utiče na snabdevanje – bilo zbog smanjenog izvoza iz Irana ili pokušaja blokade Ormuskog moreuza – cena nafte mogla bi da skoči i do 100 dolara po barelu“, upozorio je Vilijam Džekson iz kompanije „Capital Economics“.

Koliko je Iran važan na energetskom tržištu?

Iran dnevno proizvodi oko 3,3 miliona barela nafte, što ga čini četvrtim najvećim proizvođačem u okviru OPEK-a. Poseduje oko 12 odsto svetskih rezervi nafte, ali je proizvodnja ograničena godinama sankcija i nedovoljnim investicijama.

Uprkos sankcijama, Teheran je pronašao načine da nastavi izvoz – čak 90 odsto iranske nafte završava u Kini. Zahvaljujući kineskoj potražnji, Iran je od 2020. do 2023. povećao proizvodnju za oko milion barela dnevno, piše DW.

Zašto je Ormuski moreuz ključan?

Ormuski moreuz povezuje Persijski zaliv sa otvorenim morem i predstavlja glavnu arteriju za izvoz nafte iz Saudijske Arabije, UAE, Kuvajta i Iraka. Kroz njega prolazi oko 20 odsto svetske potrošnje nafte i čak 30 odsto globalne pomorske trgovine sirovom naftom.

Iran je više puta pretio zatvaranjem moreuza, ali to nikada nije učinio – jer bi time ugrozio i sopstveni izvoz i izazvao snažan međunarodni odgovor.

Ipak, zbog aktuelnog sukoba, deo brodara i trgovaca već je obustavio transport kroz ovu rutu iz bezbednosnih razloga. Analitičari procenjuju da bi poremećaj mogao da blokira isporuku i do 15 miliona barela dnevno. Čak i uz alternativne pravce, gubitak bi iznosio između osam i deset miliona barela dnevno.

„Bez obzira na to da li je moreuz formalno zatvoren ili ga brodari izbegavaju zbog rizika, efekat na tržište je gotovo isti“, upozoravaju iz kompanije „Rystad Energy“.

Može li OPEK+ da stabilizuje tržište?

OPEK+ je najavio povećanje proizvodnih kvota veće od očekivanog. U normalnim okolnostima, to bi oborilo cenu nafte. Međutim, ako fizički transport kroz Ormuski moreuz ostane ograničen, dodatna proizvodnja imaće ograničen efekat.

Saudijska Arabija je već povećala izvoz, verovatno pokušavajući da ublaži moguće poremećaje. Ipak, stručnjaci upozoravaju da su takve mere kratkoročne i ne mogu nadoknaditi dugotrajnije prekide u snabdevanju.

Kakav je uticaj na globalnu ekonomiju?

Rast cena nafte direktno utiče na inflaciju i troškove proizvodnje širom sveta. Prema procenama ekonomista, povećanje cene nafte od pet odsto obično podiže inflaciju u velikim ekonomijama za oko 0,1 procentni poen.

Ukoliko cena sirove nafte Brent dostigne 100 dolara po barelu, globalna inflacija mogla bi da poraste za dodatnih 0,6 do 0,7 procentnih poena – što bi dodatno zakomplikovalo borbu centralnih banaka protiv rasta cena.

Ukratko, sudbina globalne ekonomije u narednim nedeljama u velikoj meri zavisi od toga da li će sukob ostati ograničen – ili će poremetiti jednu od najvažnijih energetskih ruta na svetu.