Kako je živeti u Svilajncu, imati 8 godina i leukemiju

Zdravlje 07. jun. 202111:14
Podeli:
Foto: Facebook/Leuka

Davidu Petroviću, dečaku iz Svilajnca koji ima osam godina, hitno je potrebna naša pomoć. Mali heroj se bori sa leukemijom, a potrebni su mu trombociti, krvne grupe A, RH negativna. Predsednik Udruženja pacijenata za pomoć obolelim od akutnih leukemija "Leuka", Predrag Slijepčević, napisao je potresan tekst koji najbolje objašnjava zašto svi koji možemo treba hitno da reagujemo.

„Kako li je živeti u Svilajncu. I imati 8 godina. I da, oboleti od leukemije. Kako li je živeti u Svilajncu, i da….imati sina koji boluje od leukemije. Nikad se nisam zapitao. Nikad“, počeo je svoj tekst Predrag Slijepčević.

„A onda je zazvonio telefon….. Tog momenta nisam bio u stanju da odgovorim. Nije to bio prvi poziv tog dana na koji nisam odgovorio. Mnogo crveno obojenih brojeva, poznatih i nepoznatih je stajalo u mom telefonu. Čekali su odgovor…..čekali su uzvratni poziv. Ustao sam. Loman od upale pluća, svestan da nisam dovoljno dobar da radim svoj posao. Ali….nema ko drugi. Mora se. Ako neću ja, neće niko. Neko tamo, neko koga ne poznajem, neće dobiti trombocite, život će mu još više biti ugrožen. Možda, možda zbog toga i ne uspe da se izbori. Setio sam se mene, moje potrebe, mog straha da li ću dobiti tu kesu žute boje, kesu koja će mi sačuvati život na jedan dan.  Setio se, i više mi ništa nije trebalo“, piše Slijepčević.

On je okrenuo broj sa kojeg je imao propušten poziv, a javila se žena koja mu je predočila Davidovu priču. Ona nije majka dečaka, već njegova učiteljica.

„Predstavio sam se, ali je već znala ko sam. Samo ljudi u velikom očaju znaju ko ste pre nego što se predstavite. Rekla je da se zove Vesna, da je učiteljica iz Svilajnca, i da me zove za dete koje se transplantirano 25. maja, na Institutu za majku i dete. Štrecnuo sam se. Jeza me je podišla. Na moj rođendan. Podigao sam obrve. Nešto ovde ne valja. Nikad me ne zove učiteljica za neko dete. Zove me obično koordinator, ili neko od bliže rodbine. Nikad učiteljica“, piše Slijepčević.

Začudilo ga je što ona nije roditelj dečaka, ali je uskoro saznao da je porodica u veoma teškoj situaciji.

„Došla iz Svilajnca u Beograd zbog svog učenika. Reče mi i da joj je doktorka sa Instituta rekla da se meni obrati. Shvatio sam da je ovo jako čudno. Doktori sa Instituta znaju u kakvom sam stanju. Ne bi tek tako rekli nekome da mi se sad obrati. Ovde je neka jaka potreba. Oprezno, jako oprezno upitah gde su roditelji, jako se plašeći odgovora. Majka je sa sinom, u izolacionom bloku, otac sa ćerkicom od 5 godina, koja je bila donor matičnih ćelija, u roditeljskoj kući, zato ona zove. Zato je ona i koordinator. Nema ko. Knedla u grlu, stislo se, suze u očima, svaka ćelija urla od saznanja. Dete od 5 godina, donor matičnih ćelija. Nemoguće, nisam ni znao da to može. Video sam je kako leži na mašini, dok joj iz krvi izdvajaju matične ćelije. Nju, malu zbunjenu, uplašenu. Video je i osetio“, piše Predrag.

Nakon mučne tišine, brzo je krenuo u akciju.

„Rekao sam Vesni zašto sam ćutao, osetio sam da plače, i nju je duboko pogađalo. Trudila se da ne primetim, ne zna koliko sam puta već prošao kroz to, koliko sam puta čuo plač sa druge strane. Tu me je nemoguće prevariti, bar tu imam iskustva. Iako sam imao čvrstu nameru da zbog upale pluća ne prihvatam obavezu za nove pacijente još par dana, rekao sam joj da je dete moja briga. Leuka će uraditi sve što treba. Mali David neće ostati bez trombocita. Mali David neće biti sam. Osetio sam uzdah olakšanja. I dalje sam bio zbunjen. Vesnina briga je bila iskrena. Retko je to. Ovde je nešto posebno. Ovo je nešto drugačije. Osetio sam njenu iskrenu potrebu da pomogne. Jako retko sam to do sada osetio“, piše Slijepčević.

Naglasio je da je u pitanju krvna grupa koja nema dovoljno davaoca. A porodica dečaka, koja se bavi izradom ograda, nema još mnogo toga što može da učini.

„Upitah je koja je grupa u pitanju. Reče mi da je A i meni odmah bi lakše, nje imam najviše, moći ću bez problema da pokrijem sve potrebe. Tada je nastavila, i ja shvatih koliki problem leži predamnom. A krvna grupa, ali samo Rh negativna, kao bljesak mi prođe kroz glavu razgovor sa Zoranom sa Instituta za transfuziju, dete, transplantacija, a negativna, nemoguće naći. Setio sam se. I smrzo. Neću imati. Nemam dovoljno davaoca A negativne u bazi. Nemam. Nema ni Institut. Imamo problem. Ozbiljan problem. Na roditelje ne mogu da računam. Njihovi problemi su ogromni. Dete i majka u izolacionom bloku. Otac i ćerka u roditeljskoj kući u Beogradu. Kuća u Svilajncu prazna, čeka ih da se vrate. A da li će se svi vratiti?

Mala radnja, za izradu ograda, koja ih hrani, zatvorena. Gde god se okrenu zid. Ogroman, neprelazan. Ne kao ograde koje prave, lake vazdušaste, koje služe da ulepšaju dvorišta, ne da budu ničiji zatvor. A oni su sad tu, u zatvoru koji nema vrata. Nema izlaza. Nemaju nikoga. Baš nikoga. Sami na svetu. Sami u velikom Beogradu. Gde krenuti, kako naći trombocite. I sam se brinem.

Brinem se da li će se jedna porodica vratiti svom životu. Otac koji radi u svojoj radionici, majka koja brine o sinu školarcu i ćerkici koja jedva čeka da krene zajedno sa svoji bratom, da je odvede kad krene u prvi razred. Da li će opet Vesna videti svog đaka, da li će njeni roditelji opet doći na roditeljski, ili neće imati razloga? Dok ovo pišem, sećam se drugog razgovora sa njom, sa kojim poštovanjem je pričala o toj finoj porodici, o divnim i poštenim roditeljima, o tihom i dobrom malom Davidu. Da li će Majka Silvana ići na roditeljski ili na groblje? Da li će mala sestrica Dora ceo život provesti pitajući se da li je ona odgovorna, ili će srećno rasti pored starijeg brata kome je poklonila život? Ne znam odgovor. Ne zna ga niko“, piše Predrag.

Njegov apel je zato jasan – na ovaj način, on želi da pronađe davaoce.

„Moje je da pokušam da vas pronađem. Vas, Čuvare Života, vas koji jedini možete da pomognete malom Davidu. Ako ste krvna grupa A, RH negativna. Ako ste zdravi, ako ne pijete nikakve lekove. Ako imate od 18 do 60 godina. Ako ste teži od 63 kg. Za žene je dodatni uslov da nisu rađale ili imale trudnoću„, apeluje Predrag.

Ukoliko ste voljni da pomognete malom Davidu Petroviću, javite se Predragu Slijepčeviću na broj: 063 304 138.  On će vas dalje uputiti u sve vezano za davanje trombocita, uputiti na testitanje i ugovoriti termine za davanje. Vaše je samo da stupite u kontakt sa Predragom. Pozivom, sms- porukom ili porukom na stranici „Leuka“.

„Čuvari Života, javite se. Potrebni ste. Sad“, poruka je predsednika Udruženja pacijenata za pomoć obolelim od akutnih leukemija.

Kako li je živeti u Svilajncu.I imati 8 godina.I da, oboleti od leukemije.Kako li je živeti u Svilajncu, i…

Posted by Leuka on Saturday, June 5, 2021

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar