0
Hronični rinosinusitis (upala sinusa) prouzrokuje uporno zapušen nos i glavobolju, pored ostalih simptoma. Nedavna istraživanja otkrila su vezu između tog stanja i promena aktivnosti u mozgu.
Tim koji stoji iza studije nada se da će veza pomoći u objašnjenju nekih drugih uobičajenih efekata uporne upale: teško fokusiranje, borba sa napadima depresije, problemi sa spavanjem i vrtoglavicom, prenosi N1.
Pronalaženje veze između osnovne bolesti i neuronske obrade koja se dešava na drugom mestu moglo bi da bude od vitalnog značaja za razumevanje hroničnog stanja, zajedno sa naporima da se pronađu bolji i efikasniji načini za njegovo lečenje.
„Ovo je prva studija koja povezuje hroničnu upalu sinusa sa neurobiološkom promenom“, rekla je otorinolaringološkinja dr Aria Jafari sa Univerziteta u Vašingtonu.
Rad ovog tima objavljen je u aprilu 2021.
Pročitajte još:
„Znamo iz prethodnih studija da se pacijenti koji imaju sinusitis često odlučuju da zatraže medicinsku pomoć ne zato što imaju curenje iz nosa i pritisak u sinusima već zato što bolest utiče na njihovu interakciju sa svetom. Ne mogu da budu produktivni, a i san im je loš. To uveliko utiče na njihov kvalitet života. Sada imamo potencijalni mehanizam za ono što klinički posmatramo“.
Istraživači su iskoristili podatke iz projekta „Human Connectome Project“ da bi pronašli 22 ispitanika koji žive sa hroničnim rinosinusitisom i 22 osobe bez upale sinusa za kontrolnu grupu. Podaci iz fMRI skeniranja su zatim korišćeni za poređenje protoka krvi i aktivnosti neurona u mozgu.
Primećene su povećane i smanjene tačke aktivnosti u mozgu koje bi mogle da stoje iza simptoma koji se prijavljuju.
„Subjektivni osećaj pažnje opada, teškoće sa fokusiranjem ili poremećaji spavanja koje osoba sa upalom sinusa doživljavaju mogu da budu povezani sa suptilnim promenama u načinu na koji regioni mozga koji kontrolišu ove funkcije međusobno komuniciraju“, rekla je otorinolaringološkinja dr Kristina Simonian sa Univerziteta Harvard.
Trenutni tretmani za rinosinusitis mogu da trajaju nekoliko godina, pri čemu težina upale često ide u ciklusima i zadebljava sinusna tkiva, poput kože sa žuljevima. Iako operacija može da pomogne, nije garancija da se simptomi bolesti neće ponoviti, prenosi Science alert.
Iako ovo novo istraživanje ne pokazuje da hronična upala sinusa direktno izaziva promene u moždanoj aktivnosti, ta povezanost je dovoljno jaka da je učini vrednom daljeg istraživanja.
Buduće studije bi mogle da pogledaju kako se ova moždana aktivnost promenila nakon lečenja za one kojima je dijagnostikovan hronični rinosinusitis.
Za sada istraživači kažu da bi medicinski radnici trebalo više pažnje da obrate na simptome mentalnog zdravlja koji idu zajedno sa bolestima poput upale sinusa koju smo ovde proučavali – i o tome kako oni mogu da se odigraju u ostalim delovima tela.
„Naša briga ne bi trebalo da bude ograničena na ublažavanje najočitijih fizičkih simptoma“, rekla je Jafari.
Istraživanje je objavljeno u „JAMA Otolaryngology-Head & Neck Surgery“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Šta nam se dešava dok spavamo
