0
Za većinu ljudi konzumiranje hrane nije samo puko unošenje hranljivih supstanci u organizam, već i čin koji stvara osećaj prijatnosti, ali ima i onih koji sva slatka i masna "zadovoljstva" izbegavaju zbog sopstvenih principa. Njihova ishrana sastoji se isključivo od „zdrave“ hrane. Ovakve prehrambene navike znak su ortoreksije nervoze ili jednostavnije – ortoreksije, poremećaja ishrane koji se odnosi na nezdravu opsesiju „zdravom“ i pravilnom ishranom.
Ovaj pojam dolazi iz grčkog jezika i doslovno znači „dobar apetit“, iako bi tačniji prevod bio „pravilna ishrana“. „Nervosa“ je latinska reč koja upućuje na to da se radi o psihičkom poremećaju, kao što je to slučaj kod anoreksije nervoze i bulimije nervoze.
„Prehrambene navike ortoreksičara su kompulsivne, regulisane i isplanirane do poslednjeg detalja“, rekla je nutricionista Elke Binder.
Želja za dobijanjem ili gubljenjem težine nije nužno ono što ih motiviše. Ljudi koji sistemski odbacuju hranu za koju veruju da je štetna najčešće to rade da bi spečili bolesti.
„Žene su podložnije ortoreksiji od muškaraca, posebno mlade žene“, napomenuo je dr Johanes Giorg Veksler, predsednik Saveznog udruženja nemačkih nutricionista (BDEM).
Pročitajte još:
Kaže da je to možda podstaknuto idealom ženske lepote u modernom zapadnom društvu koji se propagira na društvenim mrežama i reklamama, a naglasak je na vitkoj i uvežbanoj figuri.
Ovakva ponašanja najčešće se razvijaju postupno.
„Često počne sa uvođenjem strogih planova ishrane koji se sprovodi tako što vama doslovno upravlja aplikacija“, objasnila je Binder.
Ortoreksičar koji prekrši sopstvena pravila tako da, na primeri, pojede pola kolača, često će se osećati krivim i pogrešno će misliti da je naštetio svom organizmu.
Ortoreksija može da ima razne teške posledice. Iako je fokus na održavanju zdrave ishrane, potpuno izbacivanje određene hrane može da ishranu učini neuravnoteženom i da dovede do pothranjenosti.
Ovo ponašanje trenutno nije formalno prepoznato kao poremećaj prehrane.
„Stručnjaci raspravljaju o tome da li je ortoreksija klinički značajna“, istako je Veksler, po čijem mišljenju ona nije ni poremećaj ishrane, ni zavisnost. Umeren oblik ovog ponašanja mogao bi da se protumači kao „hir“, dodao je.
Pročitajte još:
U tim slučajevima, pomoći može neko ko ima opušteniji stav prema hrani.
„Mogao bi to da bude njihov partner ili dobar lekar opšte prakse, neko ko će im pomoći da ublaže svoja stroga pravila“, tvrdi Veksler.
Druga stvar je, međutim, kada takvo ponašanje prouzrokuje patnju ili postane prava opsesija. U tom slučaju, trebalo bi se obratiti psihologu ili psihoterapeutu specijaliziranom za opsesivno-kompulsivna ponašanja.
„Što pre oni koji pate od teškog oblika ortoreksije dobiju pomoć, to će biti bolje za njihov organizam“, rekla je Binder.
***
Bonus video: Dr Katarina Bajec – Treba li meso izbaciti iz ishrane
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
