"Mladi danas idu na presađivanje jetre, a uveravaju me da piju jedan špricer nedeljno": Doktor Bagarić otkrio šta zapravo rade i unište bitan organ

„Srećem mlade ljude kojima je zbog alkohola potrebno presađivanje jetre, a koji me i dalje uveravaju da popiju samo jedan špricer nedeljno. Zavisnost je obavijena poricanjem. Ti ljudi nisu loši, nisu lažljivci, oni iskreno prenose svoj doživljaj bolesti, a za njih to uopšte nije bolest. Zato i ne traže pomoć“, kaže Bagarić.

Godinama radi sa ljudima koji se bore sa zavisnošću od alkohola, droga i kocke i kaže da je jedna od najvećih zabluda i dalje uverenje da su zavisnici ljudi slabog karaktera.

„Zavisnost nije slabost niti mana karaktera. To je ozbiljna bolest koja može da se leči i stavi pod kontrolu“, naglašava on.

Iako zvanična statistika u pojedinim državama pokazuje da se broj ljudi koji se leče od bolesti zavisnosti smanjuje, Bagarić upozorava da to ne znači da je problem manji.

„Na prvi pogled izgleda da je situacija bolja jer se manje ljudi javlja centrima za lečenje, ali stvarnost je drugačija. Heroinskih zavisnika možda jeste manje nego ranije, ali se cela scena promenila. Mladi danas mnogo ranije dolaze u kontakt sa narkoticima i pritom često nemaju predstavu šta zapravo uzimaju“, objašnjava psihijatar.

Pre samo dve ili tri decenije put ka teškoj zavisnosti bio je mnogo predvidiviji. Većina korisnika prolazila je sličan obrazac – od marihuane, preko ekstazija i LSD-a, pa do heroina. Danas, kaže Bagarić, takva pravila više ne postoje.

Mladi već na samom početku eksperimentišu sa velikim brojem različitih supstanci, a tržište ilegalnih droga menja se tolikom brzinom da ga ni stručnjaci više ne mogu pratiti.

„U Evropskoj uniji gotovo svake nedelje pojavi se nova psihoaktivna supstanca. Nekada je dovoljno promeniti samo jedan molekul da bi nastala nova droga. Godišnje ih bude oko pedeset, pa danas govorimo o više od hiljadu različitih hemijskih jedinjenja koja se mogu naći na ulici. Ne postoji psihijatar, psiholog niti specijalista za bolesti zavisnosti koji može da prati sve što se pojavljuje“, kaže Bagarić.

Zbog toga se promenila i poruka koju lekari danas šalju mladima.

„Nekada smo upozoravali da ne uzimaju heroin jer je smrtonosan. Danas im govorimo da ne uzimaju ništa, jer više niko ne može da garantuje šta se nalazi u drogi koja se prodaje na ulici i kakve posledice može da izazove“, upozorava on.

Posebnu opasnost predstavlja fentanil, sintetički opioid koji je višestruko jači od heroina i koji se sve češće nalazi u mešavinama sa drugim narkoticima.

„Fentanil je oko sto puta jači od heroina i može da se nađe u gotovo svakom opijatu koji kupite na ulici. To nije bezazleno. Veoma je opasno i može da bude smrtonosno“, kaže Bagarić.

Problem je, dodaje, što ni testovi na drogu više ne mogu da isprate ono što se dešava na ilegalnom tržištu.

„Većina testova može da otkrije desetak najpoznatijih psihoaktivnih supstanci, a danas ih ima više od hiljadu. To je praktično nemoguće ispratiti“, objašnjava psihijatar.

Promenio se i obrazac konzumiranja. Ono što je nekada bilo retkost danas postaje uobičajeno.

„Pre dvadesetak godina kombinacija alkohola i kokaina bila je gotovo nezamisliva. Danas je mnogima to postao način života, a ne samo vikend-provod“, kaže Bagarić.

Prema njegovim rečima, zajednički imenitelj gotovo svih oblika zavisnosti jeste želja da se neprijatna osećanja uklone odmah, bez suočavanja sa problemom.

„Ljudi više ne mogu da podnesu neizvesnost i nelagodu. Prag tolerancije postao je veoma nizak i svi žele trenutno rešenje. Droga upravo to nudi – lažni osećaj da ste preuzeli kontrolu nad životom. Tako nastaje zavisnost, jer u jednom trenutku život bez droge više nije moguć“, upozorava Bagarić.

On ističe da se emocionalna stabilnost ne gradi izbegavanjem problema, već upravo prolaskom kroz teške životne situacije.

„Strpljenje, suočavanje sa neprijatnostima i rešavanje problema razvijaju naš emocionalni sistem. Hemija daje trenutno olakšanje i trenutno zadovoljstvo, ali cena tog osećaja je ogromna i često ostavlja trajne posledice“, zaključuje psihijatar.

Bagarić upozorava da se poslednjih godina menja i profil ljudi koji završavaju na lečenju. Nekada su, kaže, dominirali heroinski zavisnici, dok danas sve češće dolaze ljudi koji imaju posao, porodicu i uspešnu karijeru, ali su razvili zavisnost od kokaina ili kombinacije alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.

Kako objašnjava, uzrok nije samo dostupnost droge, već i način života koji podstiče potragu za trenutnim zadovoljstvom.

„Kao društvo sve više negujemo individualizam. Sve manje se družimo, sve ređe provodimo vreme sa širom porodicom, a duhovni razvoj gotovo da je nestao iz naših života. Posle posla želimo da što pre dobijemo svoju dozu zadovoljstva, a alkohol i droga to pružaju najbrže“, kaže Bagarić.

Taj kratkotrajni osećaj euforije, dodaje, skupo se plaća.

„Posle kokaina dolazi prava dopaminska oluja. U tom trenutku niko ne razmišlja da kokain može da izazove srčanu aritmiju koja nikada neće proći ili da kombinacija sa alkoholom može da dovede do teških psihoza. Kada vam je jedino važno trenutno zadovoljstvo, niko ne razmišlja o ceni koju će kasnije platiti“, upozorava psihijatar.

Prema njegovim rečima, isti obrazac vidi se i van bolesti zavisnosti.

„Danas više ne želimo da trpimo ni najmanji fizički ni psihički bol. Za svaku tegobu tražimo brzo rešenje. To je velika zamka. Ako smo svu sreću potrošili uveče uz alkohol ili drogu, već oko ponoći osećamo prazninu, a ujutru jedva funkcionišemo. Radni dan nam više ne donosi zadovoljstvo i jedva čekamo novo veče da ponovimo isti obrazac. Vrlo brzo vrtlog veštačkog zadovoljstva prerasta u vrtlog očaja i beznađa“, kaže Bagarić.

Upravo tada mnogi prvi put dolaze kod lekara, ali najčešće ne zato što su shvatili da imaju problem.

„Gotovo niko ne zatraži pomoć sam. Nekada smo pacijente zavisne od kokaina primali jednom mesečno, a danas ih bude i po pet u jednom danu. Dolaze mladi od dvadesetak godina, ali i ljudi stariji od pedeset. Najčešće dolaze zbog psihotičnih epizoda koje mogu da traju nekoliko dana, nekoliko meseci, a kod nekih nikada potpuno ne prolaze“, kaže on.

Posebno zabrinjava to što se teške posledice ne javljaju isključivo posle višegodišnjeg uzimanja droge.

„Ne postoji pravilo. Psihoza može da se razvije posle dugogodišnjeg uzimanja kokaina, ali može da nastupi i posle samo jednog konzumiranja, naročito ako je droga pomešana sa fentanilom ili drugim supstancama“, upozorava Bagarić.

Na pitanje zbog čega neko može da proba drogu i nikada ne postane zavisnik, dok drugi vrlo brzo izgubi kontrolu, psihijatar kaže da odgovor leži u načinu na koji funkcioniše mozak i emocionalni sistem svakog čoveka.

„Nismo svi isti. Kod nekoga će alkohol ili droga izazvati tek blagu promenu raspoloženja, a kod drugoga snažan nalet dopamina, osećaj sreće i moći. Što je čovek emocionalno nestabilniji, alkohol, droga ili kocka postaju privlačniji“, objašnjava on.

Takvi ljudi, dodaje, vrlo brzo poveruju da su pronašli rešenje za svoje probleme.

„Strahovi, porodične krize, ratovi, neizvesnost... Sve odjednom izgleda lakše kada se uzme droga. Tako bar oni misle. Zavisnici često govore da su prvih nekoliko sati posle uzimanja droge kao medeni mesec. I onda stalno pokušavaju da vrate taj osećaj. Posle nekoliko nedelja počinju da traže novu drogu, veće količine, novog dilera. To je izgubljena trka“, kaže Bagarić.

Zbog toga svojim pacijentima govori rečenicu koju, kako priznaje, najteže prihvataju.

„Moramo da im kažemo da taj 'medeni mesec' više nikada neće doživeti. To je bila velika varka. Ne postoji hemijska supstanca koja može da vrati taj osećaj, jer su receptori u mozgu trajno promenjeni. Neki to prihvate, a neki nastavljaju potragu do kraja života“, zaključuje psihijatar.