Srbija imala dva dobra dana u 16 godina, ovako više ne ide: Paunović mora da izvede magiju, a ne da "orlovi" budu džak za udaranje Holandiji i Nemačkoj

Pitanje svih pitanja je kada će reprezentacija Srbije uspeti da povrati kult i igru? Iz toga će proistaći sve bitnije stvari, a to je trebalo da bude primarni zadatak Paunovića.

I ta priča o odgovornosti koju je ponudio pred ovo okupljanje je deplasirana. Samo nekoliko dana kasnije... Pričao je da je vagao da li želi da sedne na klupu, pa tražio probni period.... Onda je istakao da nije imao vremena, te da je spreman da prione na posao... Mnogi će se setiti čuvene izjave Vladmira Petrovića Pižona "da reprezentaciji nije bio dan".

Čini se da nama u manjoj ili većoj meri već 16 godina nije dan. Zadnji nam je bio čudesna pobeda protiv Nemačke na Mundijalu ili možda ona protiv Portugala u poslednjem kolu kvalifikacija 2021. godine. Da ipak ne budemo prestrogi. Dva dana u 16 godina nije baš ogledalo sjajne reprezentacije.

Rezultat tog posla Paunovića za sada izgleda ovako - pet poraza u sedam mečeva. Reprezentacija koja nije formirana do kraja i koja se i dalje suočava sa nekim "tihim bojkotom". Navodno Dušan Vlahović je smatrao da bi osmi put od Katara trebalo da propusti okupljanje reprezentacije, a gotovo svi su sigurni da će se čudesno izlečiti za prvi sledeći meč Bešiktaša.

Sve ovo je sad odgovornost Paunovića - on je taj koji mora da preseče i donosi i neke nepopularne odluke, ali one sa ciljem da podignu ovu reprezentaciju. Realnost je da Srbiji nije mesto u A diviziji, ali to ne znači da bi sada trebalo da bude vreća za udaranje. I ispadanje iz ove divizije znači i lošiju poziciju na žrebu za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Ispadanje iz prvog šešira znači i jače protivnike, a time i potencijalne nove probleme. Agonija? Ko je rekao agonija?

Srbija nema kvalitet nekih prethodnih generacija što je, opet, odgovornost i politika klubova u zemlji koji bi radije prodavali i kupovali, no stvarali igrače. I reći će stvorili su igrače i šta se desilo onda? Prodati su i ekspresno prodati u inostranstvo gde po dve ili tri godine stagniraju. Naznaka da postoji problem je potreba da se Dušan Tadić vrati iz reprezentativne penzije, te da upravo on asistira protiv Grka.

Holandija je uspela da odoli Nemačkoj (1:1) golom Kodija Gakpa u drugom minutu sudijske nadoknade. Duel dva nova selektora Ćavija kao stratega Holandije i Jirgena Klopa kao novog kormilara nemačke reprezentacije pokazala je da je to fudbal koji je, ipak, za klasu iznad onog srpskog.

Protiv Grčke je Srbija odigrala sjajnih 15 minuta, a nakon toga je neko morao da svira kraj. Da se fudbalski meč igra 15 minuta sada bismo pričali o preporodu reprezentacije pod palicom Paunovića.

"Mislim da su nas ove poslednje prilike koje smo imali ponele unapred. Ostali smo previše otvoreni i neoprezni u zadnjoj liniji i mislim da su u ovoj rotaciji uspeli da dovedu loptu u poslednju trećinu. Igrač koji je dao gol bio je brži od naše odbrane. To je posledica dobrog impulsa na kraju, u poslednjih 10-15 minuta, i iskreno smo verovali da možemo da damo gol. Kontranapad u tranziciji, gde smo morali bolje da stojimo. Bolno je i poučno", poručio je Paunović, koji je izgleda pored aut-linije terena Crvene zvezde gledao neku drugu utakmicu.

Jer, iako je Srbija imala šansu da dođe do pobede, ali je prvo Dejan Joveljić zatresao stativu, a potom Saša Lukić naterao golmana Grčke Kostasa Colakisa na pravu rukometnu interevenciju, utisak je da su "heleni" mogli da daju bar još tri gola - i to najmanje.

Grčka je utakmicu završila sa 26 udaraca ka golu Srbije i dominirala tokom čitavih 90 minuta, ali je uprkos tome Paunović - zadovoljan zajedništvom?!

"To treba istaći: zajedništvo, borbenost i momente kada smo imali loptu, jer Grci su zaista izvanredni sa loptom. Teško im je uzeti loptu, lako dolaze do zadnje trećine. Mi, kada smo imali loptu, bili smo efikasni. Toga je falilo više: da budemo ubeđeni, da imamo više samopouzdanja, da prenosimo loptu kroz kombinatoriku na njihovu polovinu i da gledamo da ne žurimo sa završavanjem napada. Kod gola koji smo postigli bili smo strpljivi, namestili našu napadačku formaciju, napravili nekoliko dodavanja i onda su se majstori udružili i napravili akciju kod prvog gola. Falilo je toga."

Ta premoćna Grčka ima sjajnu novu generaciju fudbalera to jeste činjenica, ali je isto činjenica da od 2014. godine nije videla nijedno veliko takmičenje. Ako su Grci "reprezentacija od koje nije sramota izgubiti", onda su Holanđani reprezentacija od koje je privilegija izgubiti, dok su Nemci reprezentacija koja će nam učiniti čast time što će nas pobediti.

Već u nedelju u Beograd dolazi Holandija, a to je prilika da srpski fudbaleri osete malo veću podršku. Ne zbog njih, već zbog činjenice da će navijači želeti da vide holandske majstore.

Publika će se vratiti na teren kada se u reprezentaciji bude znao red i kada igrači ginu za dres. A sigurno publiku neće privući pet poraza u poslednjih sedam mečeva.

Srbija nema više mnogo igrača u ligama petice i to je realnost, ali to ne znači da bi ekspresno trebalo da padne na nivo Andore, Moldavije, Gibraltara ili Litvanije. Ali...