Zvanični statistički podaci ne pokazuju stvarni broj žrtava kovida 19, a to nije slučaj samo u Srbiji, već u čitavom svetu. Zbog čega je to tako?
Početkom marta, demograf i epidemiolog sa Univerziteta Kalifornija, Endru Nojmer, osetio je nalet sumnje.
Gledao je kako zemlje širom Evrope i Severne Amerike počinju da beleže svoje prve smrti od kovida 19 i znao je da će biti problema sa podacima. Čak i tokom normalne zime, neke smrti uzrokovane gripom pogrešno se klasifikuju kao smrti zbog upale pluća. Ako se to može dogoditi sa dobro poznatom bolešću, sigurno je bilo smrtnih slučajeva od koronavirusa koji nisu prijavljeni, pomislio je Nojmer – a takođe je znao da će to biti teško objasniti ljudima.
A u martu i aprilu, kada su nacionalni zavodi za statistiku počeli da objavljuju podatke o broju umrlih, potvrđene su njegove sumnje: pandemija je ubila mnogo više ljudi nego što su cifre pokazivale, piše ugledni časopis „Nature„.
U burnim vremenima – ratova, prirodnih katastrofa, izbijanja bolesti – istraživači moraju brzo da beleže smrti, pa se obično okreću pouzdanoj metričkoj metodi: „višku smrtnosti“. To je poređenje očekivanih smrtnih slučajeva sa onima koje su se zaista dogodili, i za mnoge naučnike to je najbolji način za procenu uticaja pandemije. Metoda pomaže epidemiolozima da naprave poređenja između zemalja i može identifikovati žarišta kovida 19 koja inače ne bi bila otkrivena. Prema podacima iz više od 30 zemalja za koje su dostupne procene „viška“ smrtnih slučajeva, bilo je gotovo 600.000 više smrtnih slučajeva nego što bi se normalno očekivalo u ovim državama. Podaci se odnose na period između početka pandemije i kraja jula (od toga je 413.041 zvanično pripisano kovidu 19).
Ali ovaj metod ipak ima svoje nedostatke. Ne razlikuje smrtne slučajeve koji su uzrokovani samom bolešću kovid 19, od onih smrtnih slučajeva koji nisu neposredno uzrokovani kovidom – ali su to ljudi koji su umrli jer nisu mogli da dobiju zdravstvenu pomoć, usred vanredne situacije. Takođe, oslanja se na tačno i pravovremeno prijavljivanje smrti, koje može biti ograničeno zbog nerazvijenih sistema za registraciju smrti, a dešava se i da se smrti namerno ne prijavljuju na vreme . Kao i sa mnogi drugi aspekti pandemije, statistika je takođe postala politizovana.
Pročitajte još:
Stručnjaci se brinu da su pogrešni izveštaji o smrtnim slučajevima doveli do prevremenih ili pogrešnih upoređivanja pandemijskih reakcija zemalja, dok je situacija u siromašnijim zemljama ignorisana – upravo zbog nedostatka podataka.
Postoje sofisticiraniji načini računanja smrtnosti kako bi se otkrilo koliko je ljudi umrlo baš zbog same infekcije SARS-CoV-2, a koliko se smrtnih slučajeva dogodilo zbog drugih faktora povezanih sa pandemijom. Kako bi došli do pravih podataka, demografi i istraživači javnog zdravstva moraće da prouče podatke iz umrlica.
Neki statističari tvrde da, kako prvi talas pandemije na mnogim mestima jenjava, sada treba uporediti politike različitih zemalja da bi se videlo kako su uticale na smrtnost. Ali mnogi stručnjaci kažu da je još uvek rano u pandemiji da se to radi, jer se i dalje dešavaju previranja i nova žarišta.
Danski epidemiolog Lase Vestergaard je bio jedan od prvih koji su primetili porast smrtnih slučajeva u Evropi. Vestergaard vodi Evropski projekat praćenja smrtnosti (EuroMOMO), koji objedinjuje nedeljne podatke o svim uzrocima smrti iz 24 evropske zemlje ili regiona.
Između marta i aprila, EuroMOMO podaci su pokazali da je prijavljeno desetine hiljada smrtnih slučajeva više nego što su pokazivali zvanični podaci o smrtnosti od kovida 19 – to je za oko 25% više od zvanične cifre smrtnih slučajeva. Infekcije su se provlačile ispod radara zbog nedostatka testiranja i zato što su različite države brojale smrtne slučajeve na različite načine – na primer, neke su isključivale smrtne slučajeve u domovima za negu. Bilo je gotovo dobiti pravu sliku o situaciji u zemljama.
„Nature“ je sproveo istraživanje „viška smrtnosti“, koristeći podatke iz 32 zemlje sveta. Analiza pokazuje da postoje velike razlike u broju prijavljenih i očekivanih smrtnih slučajeva. U Sjedinjenim Državama i Španiji – najteže pogođenim zemljama do sada – izračunati „višak smrtnosti“ se ne ukapala u zvanične podatke o smrtnosti od kovida, već je smrtnost veća za 25, odnosno 35 posto. Ali na drugim mestima je neusklađenost mnogo veća, kao što je slučaj u Peruu, gde 74% viška smrtnih slučajeva nije objašnjeno prijavljenim smrtnim slučajevima od korone. A neke zemlje, poput Bugarske, čak su do sada imale negativan višak smrtnih slučajeva tokom pandemije – što znači da je, uprkos virusu, ove godine umrlo manje ljudi nego što se očekivalo.
Statističari će podatke o smrtnim slučajevima morati da razvrstaju u tri kategorije: smrti direktno uzrokovane kovidom 19, smrti direktno uzrokovane kovidom koje nisu prijavljene, kao i indirektne smrti, koje nisu uzrokovane koronom, ali su se desile zbog vanrednih mera.
Direktne smrtne slučajeve od korone bi trebalo da lokalne i nacionalne zdravstvene vlasti svakodnevno ažuriraju. Ali čak i ovo beleženje nije tako jednostavno , upozorava Maimuna Madžumder, epidemiološkinja sa Harvarda.
Može biti izazov da se razlikuju slučajevi pacijenta koji su umrli od kovida 19 i oni koji su bili zaraženi, ali su umrli od nepovezanih uzroka.
„To će biti vrlo kritičan deo svega. Ako imate dva istovremena stanja, kako se to klasifikuje?“, pita se naučnica.
Za razlikovanje takvih slučajeva, kaže Madžumder, biće potreban sistem klasifikacije smrti koji uzima u obzir osnovne uslove zbog kojih je verovatnije da će kovid 19 presuditi osobi. Takav sistem bi značio čekanje na podatke o uzrocima smrti za čije prikupljanje treba oko godinu dana.
Istraživači se već osvrću na prvih šest meseci pandemije i dodaju one smrti koje su u to vreme bile pogrešno klasifikovane. Nekoliko velikih žarišta, uključujući Vuhan u Kini i Njujork u SAD, izvršilo je reviziju broja smrtnih slučajeva u aprilu, kako bi se objasnili smrtne slučajeve za koje se sumnja da su pogrešno registrovani.
Zatim su tu direktni, ali neprijavljeni korona smrtni slučajevi – uglavnom slučajevi kada je osoba imala simptome koji nisu prepoznati kao kovid 19.
„Još uvek otkrivamo kako se tačno bolest manifestuje“, kaže Natali Din, naučnica sa Univerziteta Florida.
Recimo, srčani udar i plućne embolije dve su potencijalno smrtonosne komplikacije virusa koje su u početku previđane, kaže ona.
Mali procenat nije direktno uzrokovan virusom, već okolnostima koje su nastale zbog njegovog izbijanja: pacijenti sa rakom nisu mogli na redovne terapije, povećalo se nasilje u porodici, a pogoršalo se i mentalno stanje osoba u karantinu. Poseta hitnoj pomoći opala je za 40% u SAD, a tokom aprila smrt od dijabetesa u Americi je porasla za 20–45% od petogodišnjeg proseka; dok su smrtni slučajevi od bolesti srca bili za 6% do 29% veći od norme.
Karantin uveden u više zemalja sveta imao je i jednu pozitivnu posledicu: smanjenje broja obolelih i umrlih od gripa.
Pročitajte još:
U budućnosti, sa potpunim podacima o uzrocima smrti, istraživači će moći da analiziraju uticaje karantina i drugih vladinih odluka. Ali, to će ipak biti moguće samo u bogatim, razvijenim zemljama Zapada, jer se u siromašnijim zemljama podaci kriju ili se nepravilno beleže.
Za neke demografe nije ni bitno da li je neko umro direktno od virusa ili zbog preopterećenosti zdravstvenog sistema – jer se sve smrti na neki način mogu pripisati pandemiji.
„U nekom trenutku se mora reći: ‘sve je povezano sa kovidom, jer je kovid poremetio zdravstvene sisteme’. Za mene je odličan misaoni eksperiment razmišljati kako bi 2020. godina izgledala da se sve ovo nije desilo?“, pita se Nojer.
Najzad, pandemija je makar ukazala sve greške koje se dešavaju pri statističkim proračunima smrtnosti.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare