10
Ako imate više od 65 godina, primetili ste da se vaš način života i sam život promenio. Takođe, vaše zdravstvene potrebe mogu biti drugačije, bilo da je reč o uzimanju dodatnih suplemenata ili redovnom praćenju krvnog pritiska. Međutim, jedna stvar koju možda niste prilagodili jeste ishrana.
„Kako telo stari, metabolizam se menja, a održavanje mišićne mase, regulacija šećera u krvi i kontrola upalnih procesa postaju važniji od pukog smanjenja unosa kalorija. Pametnim izborom namirnica možemo sačuvati snagu, energiju i celokupno zdravlje“, kaže dijetetičarka Melani Marfi-Rihter.
Saznajte koje namirnice stručnjaci preporučuju da izbegavate nakon 65. godine.
Gotovo svi nutricionisti ističu da bi ljudi stariji od 65 godina trebalo da izbegavaju prerađenu hranu, posebno mesne prerađevine. Nutricionistkinja Federika Amati (Federica Amati) objašnjava da ultraprerađena hrana – poput keksa u kutiji, zaslađenih žitarica i gaziranih pića – čini čak 50% dodatog šećera koji ljudi širom sveta unose.
„Ove nezdrave namirnice obično sadrže malo vlakana, a bogate su dodanim šećerima i nezdravim mastima, što može doprineti upalama, metaboličkim poremećajima i lošem zdravlju creva“, ističe ona. „To je posebno važno za osobe starije od 65 godina, jer starenje prirodno donosi veći rizik od upalnih procesa, srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2 i kognitivnog pada.“
Takođe, mesne prerađevine poput kobasica, viršli i suhomesnatih proizvoda sadrže visoke nivoe nitrata, koji mogu povećati rizik od srčanih bolesti i visokog krvnog pritiska, dodaje doktor Elias Ortiz. „Kako metabolizam usporava, telu postaje sve teže da prerađuje tešku i slanu hranu.“
Da li treba da jedete grejpfrut nakon 65. godine zavisi od lekova koje uzimate, jer ova voćka može izazvati ozbiljne neželjene reakcije u kombinaciji sa određenim terapijama.
„Na primer, grejpfrut ne bi trebalo da konzumiraju osobe koje uzimaju statine za snižavanje holesterola, antikoagulantne lekove za razređivanje krvi ili određene antihistaminike“, objašnjava dijetetičarka Koni Elik (Connie Elick). „Unos grejpfruta može povećati nivo ovih lekova u krvi do opasnih granica, što može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući povećan rizik od krvarenja.“
„Pre nego što započnete novu terapiju, najbolje je da se posavetujete sa svojim lekarom kako biste saznali koje namirnice treba izbegavati“, dodaje ona.
Pročitajte još
10
12
0
Pržena hrana nije zdrava bez obzira na godine, ali nakon 65. godine može imati još štetniji uticaj.
„Hrana pržena u dubokom ulju sadrži nezdrave trans masti i previše kalorija, što dovodi do povećanja telesne mase, visokog holesterola i pojačanih upalnih procesa“, objašnjava dr Dženifer Haabaši. „Kako se metabolizam prirodno usporava s godinama, često konzumiranje ovakvih namirnica može ubrzati razvoj hroničnih bolesti poput dijabetesa, srčanih oboljenja i bolova u zglobovima.“
Pošto može biti teško potpuno izbaciti poslastice poput krofni ili pomfrita, nutricionistkinja Sjuzi Kundrat predlaže da ih tretiramo kao retke poslastice.
„Na primer, umesto porcije prženih kolutova luka uz obrok, možete dodati jedan hrskavi kolut na burger od nemasnog mesa“, savetuje ona.
Konzervirane supe su jedan od najvećih izvora prekomernog unosa natrijuma.
„Mnoge konzervirane supe sadrže visok nivo soli i konzervansa, što može izazvati zadržavanje tečnosti i povećanje krvnog pritiska“, objašnjava dijetetičarka Mišel Rutenštajn. „Kod starijih osoba ovo predstavlja poseban problem jer bubrezi često postaju manje efikasni u preradi viška natrijuma, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i oštećenja bubrega.“
Osim konzerviranih supa, visok nivo soli sadrže i prerađeno meso, smrznuta gotova jela i ultra-slane grickalice.
Rafinisani ugljeni hidrati su oni koji su obrađeni tako da im je uklonjena vlaknasta struktura. Ovaj proces takođe eliminiše ključne hranljive materije, koje proizvođači kasnije često dodaju veštački, navodi američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Primeri rafinisanih ugljenih hidrata su beli hleb, beli pirinač, bela testenina, peciva i mnoge vrste žitarica za doručak.
„Rafinisani ugljeni hidrati brzo podižu nivo šećera u krvi i ne sadrže dovoljno vlakana, koja su ključna za varenje i regulaciju šećera u krvi“, ističe dr Haabaši. „Kako starimo, naša osetljivost na insulin opada, što povećava rizik od dijabetesa i kognitivnog pada.“
Umesto toga, ona preporučuje da se ove namirnice zamene integralnim žitaricama poput kinoe, smeđeg pirinča i hleba od celog zrna pšenice.
Postoje dva razloga zbog kojih bi osobe starije od 65 godina trebalo da izbegavaju nepasterizovane mlečne proizvode.
Prvi razlog je otežana probava mlečnih proizvoda. „Mnogi stariji ljudi imaju smanjenu proizvodnju laktaze, enzima neophodnog za varenje laktoze“, objašnjava nutricionistkinja Merfi Rihter. „Za one koji primete probavne tegobe, fermentisani mlečni proizvodi ili biljni izvori kalcijuma, poput lisnatog povrća, orašastih plodova i semenki, mogu biti bolji izbor.“
Drugi razlog je povećan rizik od infekcija. Nutricionistkinja Koni Elik upozorava da konzumiranje sirovih namirnica, uključujući mekane sireve, sirova jaja, nepasterizovano mleko i sirovu ribu, može predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik.
„Kako starimo, naš imuni sistem postaje osetljiviji na bolesti prenosive hranom“, ističe ona. „Zato je bolje birati tvrde sireve, termički obrađena jaja i ribu, a mleko uvek konzumirati pasterizovano radi sigurnosti.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare