Dokazano je da je ovo najzdravija riba na svetu: Jeftinija je od lososa i treba često da je jedete ako želite dugo da živite

Zahvaljujući mastima i nezasićenim masnim kiselinama, veoma je korisna za mozak, kožu i kosu. Malo ko razmišlja o prednostima skuše za organizam, dok većina ceni pre svega njene ukusne osobine. Svaki proizvod ima hemijske karakteristike i na određeni način utiče na organizam. U hemijskom sastavu skuše nalazi se mnogo proteina i masti, kojih ima još više kod ribe ulovljene zimi u severnijim regionima.

Prosečan sadržaj masti je 13 grama, što je dovoljno da se riba svrstava u masne vrste. Proteina ima u proseku 18 grama, a oni se apsorbuju tri puta brže nego proteini iz govedine. Skuša je riba sa niskim kalorijskim sadržajem. Da biste uneli dnevnu količinu kalorija, morali biste pojesti otprilike 700 grama ribe, ali ne treba zaboraviti na masti koje se u njoj nalaze.

Nezasićene masne kiseline u skuši su prisutne u velikim količinama. One su dragocen proizvod i snažan antioksidans. Pomažu jačanju ćelijskih membrana organizma neutralizacijom slobodnih elektrona. To su radikali koji mogu probiti ćelijske zidove i ugroziti njihovu aktivnost. Ovo vodi ka raznim bolestima, uključujući i onkološke. Da bi se ovo izbeglo, važno je unositi odgovarajuće proizvode.

Nije slučajno što se deci daje riblje ulje – ono je bogato nezasićenim masnim kiselinama. Hemijski sastav skuše povoljno utiče na harmoničan rast i razvoj dece, a veoma je koristan i za trudnice i dojilje. Kako bi se izbegla neravnoteža između rasta i razvoja unutrašnjih organa kod adolescenata, skuša bi trebalo da bude redovan deo njihove ishrane.

Dragoceni sastojci skuše su i mineralne supstance. Sadrži kalijum, fosfor, fluor, sumpor, cink, hlor i natrijum. To su mikroelementi od ogromne koristi. U ovoj ribi prisutna je čitava paleta vitamina B. Koncentracija vitamina B12 i vitamina PP je visoka. Vitamin B pomaže u sintezi DNK i učestvuje u metabolizmu masti. Česta ishrana skušom reguliše nivo šećera u krvi, pomaže radu sistema za varenje i jača nervni sistem. Takođe doprinosi stvaranju hemoglobina i zasićenju kiseonikom.

Zahvaljujući mastima i nezasićenim masnim kiselinama, skuša je veoma korisna za mozak, kožu i kosu. Visoka koncentracija fosfora doprinosi izgradnji mnogih enzima koji iniciraju hemijske reakcije u ćelijama. Celokupna vitalnost organizma može se osigurati samo jednom vrstom ribe. Fosforne kiseline u skuši predstavljaju osnovu ljudskog skeleta, pa je veoma korisna za decu, kao i za odrasle, kod kojih se s godinama javljaju problemi sa mišićno-koštanim aparatom.