Doktor kaže da ove "zdrave" navike i način života uništavaju telo: "Prestali ste da jedete slatko? Evo šta se dešava"

Da li su neke navike koje smo usvojili možda manje korisne nego što mislimo?

Vežbanje svaki dan

Jedna stvar je jasna – niko ne dovodi u pitanje značaj redovne fizičke aktivnosti. Kretanje poboljšava zdravlje srca, pomaže u održavanju zdrave telesne težine, popravlja raspoloženje i povećava nivo energije, navodi Mayo Clinic – to su samo neki od benefita. Međutim, ako svakodnevno intenzivno vežbate i ne dajete telu priliku za odmor, stručnjaci upozoravaju da biste mogli sebi više naškoditi nego koristiti.

„Apsolutno je moguće preterati čak i s dobrim stvarima“, kaže dr Lora Pardi, sertifikovani porodični lekar. „Prekomerno opterećenje i pretreniranost mogu dovesti do problema kao što su upale tetiva, istegnuća mišića, stres frakture, pa čak i hronični umor i iscrpljenost kada svoje telo guramo dalje nego što može da izdrži.“

Zbog toga je važno vežbati umereno i u skladu sa svojim mogućnostima. „Pre nego što se upustite u bilo koju vrstu fizičke aktivnosti, trebalo bi da se konsultujete sa lekarom kako biste bili sigurni da je bezbedna za vas“, dodaje dr Pardi.

Potpuno izbacivanje šećera

Postoje brojni dokazi o tome koliko je šećer štetan za organizam – posebno rafinisani šećeri koji se nalaze u mnogim prerađenim namirnicama, pecivima i slatkišima. „Unos rafinisanog šećera povezuje se sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i srčanim oboljenjima“, piše Healthline.

Međutim, ključ je umerenost.

Američko udruženje za srce (AHA) preporučuje da unos dodatog šećera ne prelazi 6% dnevnog kalorijskog unosa, što za većinu žena znači ne više od 100 kalorija dnevno (oko 6 kašičica šećera), dok je za muškarce gornja granica 150 kalorija (oko 9 kašičica šećera).

Zanimljivo je da AHA ne pravi razliku između različitih vrsta šećera – tako da, iako se često veruje da su „prirodni“ šećeri bolji, to možda nije presudno.

„Vašem telu je potpuno svejedno da li šećer dolazi iz običnog belog šećera, meda ili agave – ono ih prepoznaje kao monosaharide“, objašnjava nutricionistkinja Ejmi Gudson.

Ipak, rafinisani šećeri nemaju nikakve nutritivne vrednosti. „Prirodni šećer koji se nalazi u svežem voću dolazi sa korisnim vlaknima i hranljivim sastojcima i treba da bude deo vaše svakodnevne ishrane“, savetuje dijetetičarka Keri Gans, autorka knjige The Small Change Diet.

Potpuno izbacivanje ugljenih hidrata

Baš kao i sa šećerom, potpuno izbacivanje ugljenih hidrata u pokušaju da smršate nije najzdraviji izbor.

„Ugljeni hidrati nisu neprijatelji i moramo da prestanemo da ih tako tretiramo“, kaže nutricionistkinja Keri Gans. „Oni su zapravo glavni izvor energije za naše telo, a posebno za mozak. Što ih više izbegavate, to ćete ih više želeti.“

Umesto da eliminišete sve ugljene hidrate, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) preporučuje da birate složene ugljene hidrate bogate vlaknima, koji ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi kao što to čine jednostavni i rafinisani ugljeni hidrati.

Dobri izvori složenih ugljenih hidrata su integralni hleb, kinoa, batat, pasulj i sočivo.

Opustiti se uz čašu vina

Mnogi ljudi uživaju u čaši crnog vina na kraju dana, verujući da to doprinosi zdravlju srca – kako su nekada tvrdile pojedine studije. Međutim, ova navika možda nije toliko korisna koliko se ranije mislilo. Studija objavljena u novembru 2022. godine u JAMA Network Open pokazala je da čak i male količine alkohola mogu biti štetne po zdravlje.

„Čak i ako se pridržavate zvaničnih smernica o bezbednoj konzumaciji alkohola, postoje zdravstveni rizici, posebno kada je reč o određenim vrstama raka i nekim oblicima kardiovaskularnih bolesti“, izjavila je za The New York Times dr Marisa Eser, vodeći autor studije.

Zbog sve većeg broja dokaza o negativnim efektima alkohola, tadašnji američki hirurg general dr Vivek Murti objavio je u januaru 2025. godine zvanično upozorenje, pozivajući na uvođenje oznaka upozorenja o raku na alkoholnim pićima. On je naglasio da konzumacija alkohola „povećava rizik od najmanje sedam različitih vrsta raka, uključujući rak dojke (kod žena), debelog creva, jednjaka, grkljana, jetre, usne duplje i grla.“

Preskakanje doručka

Povremeni post (intermittent fasting) jedan je od najpopularnijih zdravstvenih trendova danas i često se hvali kao metoda za mršavljenje, snižavanje nivoa šećera u krvi i smanjenje upala. Međutim, preskakanje obroka – a posebno doručka – možda nije tako zdravo kao što mnogi misle.

Nutricionistkinja Trista Best ranije je objasnila za Best Life da preskakanje doručka može dovesti do povećane želje za hranom i prejedanja.

„Preskakanje doručka može izazvati nagli pad nivoa šećera u krvi, što pokreće lučenje hormona koji telo signalizuju da potraži hranu. To često vodi ka želji za šećerom i visokokaloričnim namirnicama“, kaže Best. „Takođe, odlaganje prvog obroka može rezultirati prejedanjem u kasnijim satima dana, što dugoročno može doprineti gojenju.“

Osim toga, preskakanje doručka može uzrokovati pad energije, otežati koncentraciju i izazvati probavne smetnje.

Duže spavanje vikendom

Stručnjaci Sleep Foundation-a preporučuju odraslima između sedam i devet sati sna svake noći kako bi održali optimalno zdravlje. Ali ako ne uspete da dostignete tu količinu tokom radnih dana, možda nećete moći da nadoknadite izgubljeni san jednostavno spavajući duže vikendom.

„Za naše telo je zapravo bolje i zdravije da imamo dosledan raspored spavanja“, objašnjava dr Laura Pardi. „Mozak, hormoni i celokupan organizam najbolje funkcionišu kada im pružimo predvidljiv ciklus buđenja i spavanja.“

Ako ste imali posebno iscrpljujuću nedelju, bili bolesni ili putovali, povremeno duže spavanje može biti korisno. Međutim, ako neredovan raspored spavanja postane navika, to može narušiti higijenu sna i otežati vam da noću dobijete potreban odmor.

Detoks sokovima

Kada želite brzo da smršate ili povećate nivo energije, detoks sokovima može delovati kao privlačno rešenje. Ali nova istraživanja sugerišu da bi to moglo doneti više štete nego koristi.

Studija objavljena u januaru 2025. godine u časopisu Nutrients otkrila je da već trodnevni detoks sokovima može ozbiljno poremetiti ravnotežu „dobrih“ bakterija u telu i brzo promeniti mikrobiom – posebno u usnoj duplji – na načine koji mogu dovesti do upala i problema s varenjem.