Kovid razara i mentalno zdravlje.
Skot Tejlor, koji je dobio kovid-19 na proljeće 2020. godine, nije se bio oporavio od te bolesti ni nakon godinu i po, kada se ubio u svom domu blizu Dalasa. Ovaj 56-godišnjak je bio ostao bez zdravlja, pamćenja i novca.
”Nikoga nije briga. Niko ne želi da odvoji vrieme da me čuje,” napisao je Tejlor u posljednjoj poruci jednom prijatelju, govoreći o nevoljama miliona ljudi obolelih od dugotrajnog kovida, koji može trajti mesecima ili godinama nakon prvobitne infekcije.
“Ne mogu ni veš da operem, a da ne budem potpuno iscrpljen i u bolovima duž cele kičme. Imam vrtoglavicu, mučninu, povraćanje, dijareju. Čini se da nešto pričam, a nemam pojma o čemu,” dodao je Tejlor.
Dugotrajni kovid je složeno medicinsko stanje koje može biti teško dijagnostifikovati jer ima više od 200 simptoma – od kojih neki mogu podsećati na druge bolesti – od iscrpljenosti i oštećenja kognitivnih funkcija do bola, groznice i lupanja srca, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), prenose Vijesti.
Potencijalni dugoročni efekti kovida-19 su prilično nejasni i vlade i naučnici tek sad počinju da sistematski proučavaju tu oblast dok izlaze iz pandemije koja je zatekla nespremnog veći deo sveta
Ne postoje pouzdani podaci o učestalosti među obolelima. Naučnici pokušavaju da proučavaju potencijalnu povezanost nakon dokaza o povećanom broju slučajeva depresije i suicidnih misli kod osoba sa dugotrajnim kovidom, kao i porasta broja poznatih smrtnih slučajeva, piše agencija Rojters.
“Siguran sam da je dugotrajni kovid povezan sa sudicidnim mislima, sa pokušajima samoubistva, sa suicidnim planovima i rizikom od samoubistva. Samo što nemamo epidemiološke podatke,” rekao je Leo Šer, psihijatar iz bolnice Maunt Sinaj u Njujorku, koji proučava poremećaje raspoloženja i suicidno ponašanje.
Među ključnim pitanjima koja istraživači sada ispituju su da li se rizik od samoubistva potencijalno povećava među pacijentima jer virus menja biologiju mozga, da li gubitak njihove sposobnosti da funkcionišu kao ranije gura ljude na ivicu, kao što se može dogoditi sa drugim dugoročnim zdravstvenim stanjima.
Analiza koju je za Rojters sprovela firma Truveta iz Sijetla pokazala je da je skoro dva puta veća verovatnoća da će pacijentima sa dugotrajnim kovidom prvi put biti propisan antidepresiv u roku od 90 dana od prvobitne dijagnoze kovida u odnosu na osobe koje su dobile samo kovid.
Pročitajte još:
Analiza je zasnovana na podacima iz 200 glavnih američkih bolničkih sistema, uključujući više od 1,3 miliona odraslih da dijagnozom kovida i 19.000 sa dijagnozom dugotrajnog kovida između maja 2020. i jula 2022.
Potencijalni dugoročni efekti kovida-19 su prilično nejasni i vlade i naučnici tek sad počinju da sistematski proučavaju tu oblast dok izlaze iz pandemije koja je zatekla nespremnog veći dio svijeta.
Dok se veliki deo kovid pacijenata oporavi tokom vremena, oko 15 odsto i dalje oseća simptome nakon 12 meseci, prema podacima Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju (IHME) Univerziteta Vašington. Rojters dodaje da ne postoji dokazana terapija i da simptomi mogu onesposobiti obolele za rad.
U Rojtersovoj analizi se navodi da su posledice dugotrajnog kovida koje bi mogle biti povezane sa povećanim rizikom od mentalne bolesti i samoubistva ozbiljne i da je, samo u Americi, to stanje pogodilo do 23 miliona ljudi.
Dugotrajni kovid je takođe ostavio bez posla otprilike 4,5 miliona ljudi, što je jednako 2,4 odsto američke radne snage, rekla je u julu u Kongresu Kejti Beč iz Brukings instituta.
Širom sveta, skoro 150 miliona ljudi je dobilo dugotrajni kovid tokom prve dvije godine pandemije, prema procenama IHME.
U mnogim zemljama u razvoju, nedovoljno praćenje kovida dodatno zamagljuje sliku, rekao je Murad Kan, profesor psihijatrije na Univerzitetu Aga Kan u Karačiju u Pakistanu, koje je dio međunarodne grupe eksperata koji proučavaju rizik od samoubistva povezan sa kovidom-19.
Vrijeme je dragoceno za sve veći broj oboljelih od dugotrajnog kovida koji kažu da im ponestaje nade i novca, prema razgovorima reportera Rojtersa sa nekoliko desetina pacijenata, članova porodica i medicinskih stručnjaka.
Za Tejlora, koji je ostao bez posla prodaje genomskih testova lekarima u krugu otpuštanja na ljeto 2020, prelomna tačka je došla kada je trebalo da mu istekne osiguranje preko bivšeg poslodavca a njegov zahtev za socijalno osiguranje je odbijen, saopštila je njegova porodica.
“To je bila kap koja je prelila čašu,” rekao je njegov stariji brat Mark Tejlor.
Hajdi Ferer, 50-godišnja scenaristkinja poreklom iz Kanzasa, ubila se u maju 2021. jer od drhtavice i bola nije mogla da hoda ni spava nakon što je dobila kovid duže od godinu ranije, rekao je njen suprug Nik Gut.
Gut, reditelj koji je nakon smrti supruge postao zastupnik obolelih od dugotrajnog kovida, rekao je da do prošle zime nije čuo za samoubistva u okviru mreže obolelih od dugotrajnog kovida.
“Sada dolaze na nedeljnoj bazi,” dodao je.
Survivor Corps, grupa koja zastupa pacijente sa dugotrajnim kovidom, saopštila je da je u maju sprovela ispitivanje među svojim članstvom i otkrila da je 44 odsto od skoro 200 ispitanika reklo da je razmišljalo o samoubistvu.
Loren Nikols iz grupe Body Politic za pružanje podrške oboljelima od kovida, kazala je da je putem kontakta sa članovima porodice na društvenim mrežama saznala za više od 50 osoba sa dugotrajnim kovidom koje su se ubile.
Nikols (34) je kazala da je i sama nekoliko puta razmišljala o samoubistvu zbog dugotrajnog kovida, koji je imala duže od dve godine.
Američki nacionalni instituti za zdravlje prate uticaje na mentalno zdravlje u okviru studije RECOVER od 470 miliona dolara o dugotrajnom kovidu. Prvi rezultati o stopi anksioznosti i depresije očekuju se ovog meseca, ali će za informacije o samoubistvu biti potrebno više vremena, rekao je dr Stjuart Kac, vodeći istraživač.
“Ono što znamo je da su osobe sa hroničnim bolestima podložne suicidnim mislima, pokušajima samoubistva i izvršenju samoubistva,” kaže Ričard Galager, profesor dečje psihijatrije u medicinskom centru NYU Langone Health, koji je deo studije RECOVER.
Povodom pitanja da li virus mienja mozak, Galager je rekao da postoje izvesni dokazi da kovid može izazvati upalu mozga, koja je povezana sa samoubistvom i depresijom – čak i među ljudima koji su imali relativno blagu bolest.
Dugotrajni kovid u prosjeku smanjuje ukupno zdravlje za 21 odsto – slično potpunoj gluvoći ili traumatskoj povredi mozga, prema podacima vašingtonskog IHME.
Iako su neki eksperti očekivali da je manja verovatnoća da omikron izaziva dugotrajni kovid, zvanični britanski podaci objavljeni ovog meseca pokazali su da je 34 odsto od dva miliona obolelih od dugotrajnog kovida u zemlji dobilo simptome nakon zaraze omikronom.
Jedna savetodavna grupa britanske vlade proučava rizik od samoubistva pacijenata sa dugotrajnim kovidom u poređenju sa širom populacijom, dok državna Kancelarija za nacionalnu statistiku (ONS) istražuje da li može unaprijed procieniti rizik od samoubistva kod pacijenata sa dugotrajnim kovidom kao što to čini za osobe sa drugim bolestima, poput raka.
“Zdravstvena stanja koja onesposobljavaju dugoročno mogu povećati rizik od samoubistva, otuda i zabrinutost zbog dugotrajnog kovida”, rekao je Luis Eplbi, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Mančesteru i savetnik vlade Velike Britanije.
Rojters ističe da su istraživanja u Britaniji i Španiji otkrila šestostruko povećan rizik od samoubistva među pacijentima sa mijalgičnim encefalomijelitisom/sindromom hroničnog umora (ME/CFS), još jednom postvirusnom bolešću sa sličnim simptomima kao dugotrajni kovid, u poređenju sa opštom populacijom.
Britanska mreža centara za lečenje dugotrajnog kovida takođe je drastično preopterećena, što kod nekih pojačava osećaj beznađa; u junu je samo trećina pacijenata dobila termin u roku od šest nedelja od upućivanja lokalnog lekara, a druga trećina je morala da čeka više od 15 nedelja.
Rut Ošikanlu, bivša babica i patronažna sestra u Londonu, kazala je da su je zdravstveni problemi sa dugotajnim kovidom, zajedno sa ostalim nedaćama, doveli do ivice. Kada je njen posao privremeno propao zbog problema sa dugovima nakon što je teško mogla da radi, mislila je da je njen život gotov.
“Ono što vam kovid daje je mnogo vremena za razmišljanje. Nisam razmišljala da stavim tačku, na sreću, zbog svog sina. Ali znam toliko ljudi koji su imali te samoubilačke misli”, kazala je ova 48-godišnjakinja.
***
BONUS VIDEO: Dr Aleksandra Vukov Još uvek ne znamo dugotrajne posledice ecigareta i vejpa
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar