3
Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke, a prof. dr Miloš Počekovac, specijalista opšte hirurgije i onkohirurg, ali i DokTok lekar, odgovarao je na najčešća postavljena pitanja.
Samopregled dojki se radi jednom mesečno u periodu između 5. i 12. dana od poslednjeg dana menstruacije kada su dojke hormonski „mirne“ tj kada je najmanja osetljivost dojki. Kod žena koji nemaju ciklus savetujemo da izaberu jedan dan u mesecu za samopregled dojki. Potrebno je opipavati sve regije dojke i pazušnu jamu. Ukoliko primetite iscedak iz bradavice, kuglicu ili bilo kakvu drugu promenu obavezno se javite lekaru koji se bavi problemima sa dojkom. Samopregled nije zamena za ultrazvuk ili mamografiju.
Kada žena napuni 30 godina potrebno je jednom godišnje da uradi ultrazvuk dojki, a preko 40. godine jednom u 2 godine mamografiju. Sasvim male promene na dojkama nije moguće opipati samopregledom niti je moguće iskusan hirurg da primeti, tako da je važno da se urade radiološki pregledi. Od 100 mamografija kod žena koje ne opipavaju nikakve promene na dojkama, pronalaze se male zloćudne promene koje operacijom I daljom minimalno invazivonm terapijom dovode do skoro 100% izlečenja.
Većina promena na dojkama su benigne-dobroćudne prirode. Ukoliko žena primeti bilo kakvu promenu na dojkama potrebno je da se odmah javi lekaru koji se bavi problemima sa dojkama. Hirurg obavlja klinički pregled dojki, a potom upućuje radiologu radi dalje dijagnostike.
Postoje proste ciste kada u samom zidu cisti ne postoje nikakve promene. One nikada ne prelaze u maligno stanje. Javljaju se posle 30. godine. Ukoliko narastu preko 2cm i ukolliko su bolno osetljive potrebno je kratkom intervencijom uradit tzv. punkciju i izvaditi tečnost. Ukoliko u samom zidu ciste postoje još neka čvrsta promena (retko se dešava) onda je potrebna iglena biopsija u lokalnoj anesteziji.
U početnom stadijumu karcinom dojke je neopipljiv i zato su preporuke: redovne radiološke kontrole i preventivni pregledi kada možemo da otkrijemo male promene, otklonimo hirurški tumor, bez otklanjana cele dojke.
Međutim u kasnijim stadijumima moguće je otkriti kvržicu ili promenu, zadebljanje tkiva na dojkama koje ranije nije bilo. Promene na koži, kao kora od pomorandži, uvlačenje kože ili bradavice. Iscedak krvav ili bezbojan iz bradavice.
Pročitajte još:
Fibroadenomi kao i ciste na dojkama spadaju u najčešća benigna oboljenja dojke. Fibro-vezivno tkivo, adeno-žlezdano tkivo, što znači da su fibroadenomi sastavljeni od žlezdanog I vezinog tkiva. Obično se javljaju između 15. I 25. godine života, mada mogu i u kasnijem dobu da se jave, ali ređe. Veličine si od 1-3cm, ponekad mogu da se uvećaju u trudnoći ali da se smanje nakon 50. godine. Tačan uzrok nastanka je nepoznat, ali se pretpostavlja da nastaju usled dejstva estrogena. Vrlo retko mogu da pređu u maligno stanje 0,1-0,3%.
Preporuke su da se hirurški otklanjaju kada narastu preko 2cm, kada neko u porodici već ima karcinom dojke, kada su bolno osetljivi ili kada na redovnim ultrazvučnim pregledima menjaju oblik i veličinu.
Dojke su sastavljene od žlezdanog tkiva koga ima najviše u mlađem životnom dobu ispod 40. godine i takvo žlezdano tkivo se najbolje kontroliše ultrazvučnim pregledima. Međutim u kasnije životnom dobu preko 40. godine, žlezdano tkivo postepeno prelazi u masno tkivo, koje se najbolje vizualizuje mamografom. Tako da se mamografija preporučuje preko 40. godine I to na svake 2 godine. Mamografija je bezbedna metoda.
Postoje više faktora rizika za nastanak karcinoma dojke. U oko 10-15% slučajeva moguće je nastanak karcinoma dojke zbog mutacija na tzv. BRCA1 i BRCA2 genima za karcinom dojke. Kod osoba koje imaju pozitivne gene, a nisu obolele od karcinoma dojke savetuje se “pojačani” skrining tj. radiološko praćenje, hiruršku proceduru u vidu profilaktičke mastektomije ili hemoprevencije.
Pročitajte još:
Uzrok nastanka karcinoma dojke je i dalje nepoznat. Stručnjaci misle da su najverovatniji uzročnici promene u genetskom sastavu način života I okruženje u kome živimo. Preporuke su osim samopregledai radiološkog praćenja – redovna fizička aktivnost, mediteranska ishrana bogata ribom, maslinovim uljem, orašastim plodovima, mahunarki, voćem i povrćem.
***
Bonus video: Zašto žene izbegavaju kontrolni pregled dojki koji može da im spasi život
