Sve o terapiji u hiperbaričnoj komori za kojom u Srbiji vlada pomama

Zbog situacije sa pandemijom i velike opterećenosti zdravstvenog sistema, RFZO je olakšao uslove za dolazak na terapiju hiperbarične oksigenacije (HBO).Trenutno pacijenti koji imaju neku od indikacija za koje troškove lečenja snosi RFZO, na terapiju dolaze na osnovu mišljenja lekara specijaliste odgovarajuće specijalnosti i uputa izabranog lekara.Mnogi se naravno odlučuju da i privatno odu u hiperbarične komore, posebno jer su na glasu kao blagotvorne za oporavak nakon kovida 19. Sve o ovom vidu terapije ispričala nam je inženjerka Mariana Sedlar iz Specijalne bolnice za hiperbaričnu medicinu, kao i mr sc. med. dr Dragana Ivković, uža specijalistkinja baromedicine.

Šta je hiperbarična komora i kako radi?

Hiperbarična komora je medicinski uređaj koji se koristi za sprovođenje hiperbarične oksigenacije (HBO), odnosno terapije kiseonikom pod povišenim pritiskom, objašnjava Sedlar.Po definiciji, HBO je udisanje 100 procentnog kiseonika u uslovima povišenog ambijentalnog pritiska.„Kiseonik, neophodan za život svake ćelije, se u normalnim atmosferskim uslovima u procesu disanja do svake ćelije prenosi na dva načina: hemijski - vezan za hemoglobin u crvenom krvnom zrncu (97 odsto) i fizički - rastvoren u plazmi (3 odsto).Kada pacijenti uđu u hiperbaričnu komoru, ambijentalni pritisak postepeno raste do određenog nivoa i pacijenti udišu čist, 100 procentni kiseonik pod povišenim pritiskom. Na ovaj način se mnogo veća količina udahnutog kiseonika rastvori u krvnoj plazmi i svim telesnim tečnostima, te difuzijom dopire do svake ćelije - čak i u slučaju kada je cirkulacija u organizmu ili nekim njegovim delovima ugrožena", detaljno pojašnjava inženjerka.Dakle, ukоlikо је cirkulаciја krvi u оrgаnizmu, ili u nеkim njеgоvim dеlоvimа otežana, tаdа dоlаzi dо nеdоvоlјnоg snаbdеvаnjа tkivа kisеоnikоm, uslеd čеgа ćеliје pоčinju svе slаbiје dа funkciоnišu i nа krајu оdumiru.Tokom HBO terapije kiseonik rastvoren u svim tečnostima organizma dopire do ugroženog mesta, čime se obezbeđuje vitalnost ćelija - čak i kada crveno krvno zrnc, koje je inače transporter kiseonika, do njih ne može da dopre, kaže Sedlar.

Šta leči hiperbarična komora?

„Najveći broj pacijenata u Specijalnoj bolnici za hiperbaričnu medicinu je sa komplikacijama dijabetesa, najčešće sa trofičkim i inficiranim ranama koje teško zarastaju zbog poznate činjenice da dijabetes ostavlja posledice na krvnim sudovima. Takođe se često upućuju pacijenti sa teškim infekcijama ili posle komplikovanih povreda“, otkriva dr Ivković.Među vodećim indikacijama kod kojih HBO pomaže su teško zarastajuće rane , gasna gangrene i druge teške infekcije, osteomijelitis, trovanje ugljen-monoksidom, arterijska gasna embolija, dekompresiona bolest ronilaca, problemi ishemije.„Trenutno se na listi za koju troškove lečenja snosi RFZO, a pacijenti u našu ustanovu dolaze sa uputom, nalazi 10 indikacija“, dodaje.Pre terapije, pacijenti treba da prijave ako su prehlađeni, a važno je i da nose pamučnu odeću.„Dijabetičari znaju da moraju dobro regulisati glikemiju pre ulaska u komoru, zato što se tokom HBO snižava nivo šećera u krvi. Medicinske sestre i tehničari detaljno podučavaju pacijente tehnici pravilnog izjednačavanja pritiska u srednjem uvu i sinusima pre početka terapije i tehnici pravilnog disanja kiseonika preko maske tokom terapije. Takođe informišu pacijente o bezbednosnim procedurama, kako da se ponašaju, a posebno šta ne smeju da unose u komoru - elektronske uređaje, upaljače, novac, satove“, priča nam Sedlar.Važno je da se pre terapije pacijenti odmaraju, a nakon izlaska da se uzdrže od pušenja cigareta.

Postoje li neželjena dejstva hiperbarične komore?

Sedlar i dr Ivković kažu da je tačno da kiseonik može biti toksičan, ali podsećaju na čuvenu rečenicu Paracelzusa - „sve je otrov i nema supstance koja ne može biti otrov, samo je pravilno doziranje određuje da ne bude otrov“.Terapija u hiperbaričnoj komori je savršeno bezbedna, a neka prolazna neželjena dejstva su više vezana za sam boravak u hiperbaričnim uslovima.„Mogu se javiti problemi sa izjednačavanjem pritiska u srednjem uvu i sinusima koji se kod većine pacijenata mogu relativno lako otkloniti. U slučaju akutnih respiratornih infekcija sa visokom temperaturom, upalom uva i/ili sinusa, mora da se sačeka da akutna faza prođe. Klaustrofobija takođe može predstavljati problem, mada se u većini slučajeva uspešno rešava, ponekad uz primenu blagih anksiolitika“, kaže dr Ivković.Apsolutna kontraindikacija je netretirano oštećenje plućne maramice, pri čemu se posle adekvatnog hirurškog tretmana pacijent može uputiti na terapiju. Takođe se mora sačekati da prođe određeno vreme od prestanka uzimanja nekih lekova, posebno citostatika, dodaje.„Teške aritmije, srčane dekompenzacije, nestabilna angina pektoris i teška opstrukcijska bolest pluća, jesu apsolutne kontraindikacije, ali se posle stabilizacije stanja, u nekim slučajevima može razmatrati mogućnost upućivanja u hiperbaričnu komoru“, kaže doktorka.

Hiperbarične komore i kovid 19

Što se tiče uloge HBO terapije u lečenju kovida 19, doktorka Dragana Ivković ukazuje da može da pomogne kod nekih posledica koje prate infekciju.Recimo, često se dešava da pacijenti s kovidom 19 imaju rekomerni imunološki odgovor organizma, koji dovode do oštećenja krvnih sudova, a time i ostalih sistema, pre svega pluća, srca, bubrega, nervnog sistema.„Zna se da hiperbarična komora u drugim oboljenjima može da ublaži ovakvu reakciju (pankreatitis, sepsa i ulcerozni colitis) , te je bilo logično pretpostaviti da može biti korisna i kod infekcije izazvane virusom kovid 19“, smatra lekarkaTakođe, studije pokazuju da hiperbarične komore mogu biti korisne i za smanjenje D-dimera. Ako su zaraženi pacijenti u bolnici oksigenisani, takođe im može pomoći ovaj vid lečenja.„Mogu imati tzv. kiseonički dug - produženo stanje hipoksije, tj. nedostatka kiseonika koji oštećuje organe i ometa oporavak. Povoljni efekti hiperbarične komore podrazumevaju bolju oksigenaciju organizma koja se održava i po izlasku iz komore što omogućava otplatu nagomilanog kiseoničkog duga“, ističe dr Ivković.U praksi, susretala se sa kovid pacijentima koji su dolazili zbog tromboza sa gangrenom – i u tim slučajevima izbegnute su amputacije ekstremiteta. Takođe, pacijenti sa promenima na plućima, kojih je bilo oko 30, doživeli su brži oporavak.„Na osnovu prvih rezultata, nisu zabeleženi neželjeni efekti naprotiv, vrednosti parametara plućne funkcije su bile ili nepromenjene, a neke i značajno poboljšane. Naravno, za sada je ispitan mali broj pacijenata, kako kod nas a tako I u svetu, te će se istraživanje nastaviti, uz kontrolisanje pacijenata na svakih 3-6 meseci“, otkriva dr Ivković.

Hiperbarična komora za zdrave osobe

Poznato je da i sportisti posle velikih napora primenjuju HBO terapiju radi bržeg oporavka organizma, kaže Sedlar. Jedan tretman uglavnom nije dovoljan da bi se postigli i primetili efekti terapije – ali postoje izuzeci.„To je slučaj trovanja ugljen monoksidom, često prikom požara, kada se povređeni posle samo jednog tretmana u komori oporavljaju, osvešćuju ili izlaze iz kome“, kaže inženjerka.Takođe, samo jedan posebno prilagođen i produženi tretman u komori može koristiti roniocima prilikom tretiranja dekompresione bolesti, zaključuje Mariana Sedlar.

***Bonus video: Hrana i zagađen vazduh - kako očistiti organizam

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortihranaizagadjenjeam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2306704"]

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram