0
Ukoliko patite od snižene funkcije štitne žlezde, ovakav način ishrane mogao bi biti od pomoći.
Hašimotov tireoiditis koji se naziva i Hašimotova bolest, jedan je od najčešćih poremećaja štitne žlezde na svetu.
Istraživanja pokazuju da dijeta i izmene u načinu života, pored obavezne terapije koju propisuje lekar, mogu značajno da poboljšaju stanje, piše medicinska platforma Healthline.
Svaka osoba koja ima Hašimoto različito reaguje na lečenje različito, zbog čega je individualizovan pristup lečenju vrlo važan.
Pročitajte još:
Oboljenje poznato i kao Hašimotov sindrom podrazumeva smanjenu funkciju štitaste žlezde i može izazivati brojne komplikacije ukoliko se ne leči na vreme.
Kod pacijenata kojima je utvrđen Hašimotov tireoiditis bela krvna zrnca i antitela napadaju i razaraju tkivo štitne žlezde, što dalje vodi do smanjene proizvodnje tiroidnih hormona, odnosno hipotireoze. Zbog toga je ovo stanje glavni uzrok smanjenja funkcije štitaste žlezde.
Uglavnom se javlja kod žena – čak sedam puta više. Medicina još uvek nije sigurna zbog čega ćelije imunog sistema na ovakav način razaraju tireoidu, ali se veruje da su vodeći faktori pol i genetska sklonost. Iako su zabeleženi slučajevi Hašimotove bolesti i kod mlađih žena, najčešće se javlja između 40. i 60. godine.
Healthline prenosi saveta za pravilnu ishranu kod ovog stanja, koji su zasnovani na naučnim saznanjima.
Hašimoto sindrom i dijete bez glutena i žitarica
Više studija pokazalo je da ljudi koji imaju Hašimotovu bolest češće imaju celijakiju nego opšta populacija, a čak i kada to nije slučaj, naučni nalazi ukazuju da bi režimi ishrane bez glutena i žitarica mogli da im budu od koristi.
U istraživanju poljskih stručnjaka Medicinskog univerziteta u Šleskoj, koje je objavljeno 2019. u medicinskom magazinu Experimental and Clinical Endocrinology & Diabetes, učestvovale su 34 žene sa Hašimotom, a tokom šest meseci one su jele isključivo bezglutensku hranu. Rezultat je bio niži nivo antitela štitne žlezde i poboljšanje njene funkcije, kao I bolji nivo vitamina D u organizmu.
Dijeta bez žitarica je još restriktivnija od bezglutenske i nudi brojne zdravstvene prednosti, a Healthline napominje da je potrebno još istraživanja kako bi se utvrdila ova veza.
Autoimuni protokol – AIP dijeta
Autoimuni protokol je dijeta osmišljenja za osobe s autoimunim bolestima, a ona podrazumeva uklanjanje potencijalno štetnih namirnica iz ishrane, a to su:
žitarice
mlečni proizvodi
porodica Solanaceae (paradajz, patlidžan, paprike, krompir)
dodati šećeri i rafinisani šećer
kafa
mahunarke
alkohol
orasi
semenke
ulja
aditivi za hranu
U studiji američkih naučnika 2019, objavljenoj u listu The Cureus Journal of Medical Science, tokom deset nedelja je učestvovalo 16 žena sa Hašimotovim tireoiditisom, a one su se hranile u skladu s ovom dijetom. To je, tvrde autori istraživanja, dovelo do poboljšanja kvaliteta života I nižeg nivoa C- reaktivnog proteina -CRP.
Međutim, još uvek su potrebne duže i veće studije, pa ne bi trebalo praviti ovako radikalne promene u ishrani bez konsultacije s lekarom.
Studija turskih naučnika iz 2014, objavljena u naučnom časopisu Endocrine, pokazala je da je netolerancija na laktoru česta kod ljudi sa Hašimotovim sindromom. Štaviše, pokazalo se da je 75,9 posto žena, od 83, koliko ih je učestvovalo u istraživanju, bilo intolerantno na laktozu.
Zbog toga obavezno popričajte s lekarom o ovoj mogućnosti i probajte da ograničite unos mlečnih proizvoda.
Zapaljenje može biti pokretačka sila iza Hašimotove bolesti, pa ishrana bazirana na namirnicama koje deluju antizapaljenski može značajno poboljšati stanje i ublažiti simptome.
Studija iz 2018, objavljena u listu Endocrine Connections, pokazala je kod žena sa Hašimotom da su markeri oksidativnog stresa, stanja koje izaziva hroničnu upalu, niži kod onih koje su češće jele voće i povrće.
Namirnice s velikom gustinom hranljivih materija
Dijeta s malo dodatih šećera i prerađenom hranom, ali koja je bogata neprerađenim namirnicama koje obiluju gušćim hranljivim materijama, može da pomogne u upravljanju težinom i ublažavanjem simptoma Hašimotove bolesti, zaključak je studije objavlje 2019. u magazinu The Cureus Journal of Medical Science.
Takva hrana daje i antioksidativne i antiinflamatorne prednosti, piše Glossy.
BONUS VIDEO:
