Srpska lekarka raskrinkava sve zablude o Hašimotovoj bolesti

Hašimotov sindrom je bolest štitaste žlezde, od koje češće pate žene.„U pitanju je hronično autoimuno oboljenje štitne žlezde koju karakteriše infiltracija žlezde ćelijama koje nazivamo limfociti, uz stvaranje antitela koja se vezuju za pojedine komponente žlezdanog tkiva (antigeni). Kao posledica navedenih promena dolazi do postepene destrukcije žlezdanog tkiva i samim tim njene neadekvatne funkcije“, definiše klinički asistent dr Iva Rasulić, spec. interne medicine na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizm.Bolest često nema simptoma, pa se često otkrije samo na osnovu laboratorijskih vrednosti, bez jasne kliničke slike, ističe dr Rasulić.Ipak, Hašimoto vremenom dovodi do smanjene funkcije i nedostatka hormona štitne žlezde. Tada se mogu javiti: umor, progresivno dobijanje u težini, suva koža, opadanje kose, opstipacija, poremećaj menstrualnog cilkusa, anemija,nizak krvni pritisak, bradikardija (usporen srčani rad) itd., navodi lekarka.Infekcija, stres, prisustvo oboljenja među članovima porodice, prekomerni unos joda, kao i zračenje, neki su od faktora koji doprinose nastanku Hašimota.

Šta nakon dijagnoze

Dijagnoza Hašimotove bolesti može da zvuči strašno, jer bolest prate i mnoge zablude, svedoči dr Rasulić.„Najčešće u ambulanti viđamo uplašene pacijentkinje - govorim u ženskom rodu jer 90% populacije obolelih čine osobe ženskog pola- koje dolaze sa idejom da boluju od teške bolesti koja zahteva neodložno lečenje. Kako se često radi o mlađim osobama, vrlo često postoji bojazan da se neće ostvariti kao majke i da navedeno stanje ne dozvoljava da ostanu u drugom stanju“, kaže nam.Ipak, dr Rasulić dodaje da, iako postoji hronična upala žlezde, ona ne mora zahtevati lečenje.„Stanje je apsolutno moguće držati pod kontrolom, što znači da pacijent ima normalan kvalitet života. Hašimoto tiroiditis , u kome nije došlo do poremećaja u funkciji same žlezde, ne zahteva terapiju u smislu nadoknade hormona“, objašnjava lekarka.S druge strane, hipotireoza podrazumeva uzimanje određene doze sintetskih hormona štitne žlezde koja je indivudalna za svakog pacijenta, dodaje.Bitno je, naravno, uvesti neke nove, zdrave navike. Osim uravnotežene ishrane i vežbanja, korisno je i unositi selen.„Danas se često govori o ishrani bez glutena, naročito u kontekstu autoimunih bolesti, pa je tako bilo govora o potencijalnom pozitivnom uticaju ovakve dijete, međutim za sada ne postoje studije koje bi potvrdile ovakav efekat ishrane bez glutena na sam tok bolesti“, jasna je dr Rasulić.

Veza sa kancerom

Povezanost Hašimoto tiroiditisa i karcinoma je godinama predmet istraživanja, kaže dr Rasulić-„Karcinom štitne žlezde je najčešći među svim karcinomima endokrinih žlezda, a papilarni karcinom kao najčešća forma ovog tumora se dovodi u vezu sa prisustvom Hašimoto tiroiditisa. U tom smislu je važno da pored hormonskog statusa u okviru redovnog praćenja pacijenata obavezno radimo i ultrazvučne preglede regije vrata i štitne žlezde na svakih godinu dana, a ukoliko detektujemo promene i češće. Uz to je moguće određivanje specifičnih tumor-markera koji mogu biti od pomoći u dijagnostici pojedinih vrsta karcinoma žlezde“, savetuje ona.***Bonus video: Dr Katarina Bajec Prevencija raka pluća

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=drkatarinabajecprevencijarakaplua-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3194412"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram