1
Sve je više onih koji piju suplement melatonina da bi uveče lakše utonuli u san i kvalitetnije spavali. Ima li smisla u svemu tome i o čemu treba misliti ako biste da nadoknadite ovaj hormon spavanja, za portal Nova.rs priča dr Nikola Stojković.
Melatonin je hormon spavanja koji tokom noći u mozgu luči žlezda epifiza i izuzetno je važan za naš unutarnji sat. Daje nam znak kada je vreme za spavanje, a kada za najveću aktivnost.
Međutim, to lučenje melatonina se lako poremeti, između ostalog zbog kasnog odlaska u krevet, dužeg spavanja popodne, upaljenog svetla i TV-a noću u spavaćoj sobi, pa kad bi trebalo da spavamo, često smo budni i obrnuto. A to nije dobro jer nas melatonin čuva do opasnih slobodnih radikala, srčanih bolesti, usporava starenje… A pošto se njegovo lučenje lako poremeti zbog loših navika, ali i s godinama, javlja se pitanje treba li piti suplement melatonina.
„Ovaj hormon spavanja koji se luči u mozgu ima za cilj da skrati vreme uspavljivanja, tj. zahvaljujući njemu lakše i brže zaspimo i važan je za održavanje ritma budnost-spavanje. To je prirodna supstanca koju naš organizam luči da bismo lakše i bolje zaspali. Kao suplement, ako se koristi u adekvatnim dozama, svakako može pomoći našem organizmu tako što će skratiti taj period uspavljivanja. On neće uticati na druge aktivnosti osim na spavanje, za razliku od benzodiazepina“, priča za portal Nova.rs lekar opšte prakse Nikola Stojković.
Inače, benzodiazepini su psihoaktivni lekovi poput bensedina, bromazepama, lorazempama, diazepama koji se takođe koriste za spavanje.
„Ipak, to su lekovi koji imaju sedativni efekat u smislu umirenja, ali ne uspavljivanja. Sve češće se koriste, posebno kod starijih, kao lekovi za spavanje, ali to nisu lekovi za spavanje“, napominje dr Nikola Stojković.
S druge strane, melatonin jeste preporučljiv za spavanje, recimo, za one koji ne mogu da zaspe do jedan sat iza ponoći, kaže naš sagovornik.
„Suplement melatonina hoće pomoći kod uspavljivanja. Treba ga popiti jedan sat pre odlaska u krevet. U tih sat vremena on počinje da deluje i skraćuje se vreme koje nam treba da zaspimo. Pritom, melatonin utiče i na kvalitet sna jer znamo da je bitno da imamo REM fazu, odnosno da što duže spavamo u kontinuitetu, da se san ne prekida.“
Naš sagovrnik dodaje da je suplement preporučljiv kod starijih jer ovaj hormon se sve manje luči s godinama, ali i kod mlađih koji su noćne ptice, kod onih koji često lete avionom zbog promene vremenskih zona, kako bi ublažili džet-leg.
„Melatronin je preporučljiv i kod promene godišnjih doba jer se tad jave umor i nesanica zbog promene vremena. Preporuka je da se uzima jedan miligram dnevno, a na tržištu je više različitih preparata u kojima je to optimalna doza.“
Doktor Stojković ipak savetuje da melatonin nije preporučljivo uzimati dugo u kontinuitetu, već da se posle 10 dana napravi pauza.
„Suplement melatonina neće mnogo uticati na prirodno lučenje melatonina, ali svakako ga ne treba uzimati u prekomernim dozama i previše dugo, već po potrebi i praviti pauze“, zaključuje dr Nikola Stojković.
Pročitajte još:
Ranije je za portal Nova.rs dr Petar Borović govorio koliko je važno da u krevet idemo kad treba.
„Čovek je stvoren da ide na spavanje u večernjim satima, kada se smanjuje sunčeva svetlost. Uveče se svi hormoni polako snižavaju, pritisak i telesna temperatura padaju i tada bi trebalo da se spremamo za san.“
Doktor kaže da nam je u proseku potrebno oko sedam i po sati sna, mada to zavisi od osobe do osobe, a da u krevet treba ići najkasnije oko deset, pola jedanaest uveče jer se baš tada luči melatonin.
„On snažno podiže imunitet. Ima ulogu da nas uvede u san, da san bude dug i kvalitetan. Melatonin dvostruko brže obnavlja ćelije kože, pa su žene koje su naspavane uvek lepe. A najvažnije – melatonin nas štiti i od moždanog i srčanog udara i od raka“, priča doktor kako se ovaj hormon spavanja najviše luči do jedan sat iza ponoći i do 30. godine života, posle toga manje.
Doktor zato ističe koliko je važno ispoštovati cirkadijalni ritam, tj. ciklus budnosti i spavanja koji je regulisan sunčevom svetlošću.
„Ako poštujemo te zakone smene dana i noći, ako redovno na vreme idemo u krevet u slično vreme, onda telo tri sata pred buđenje počne da luči adrenalin i da nas sprema za novi dan. U tom slučaju ustajemo odmorni i orni, pa nam ni kafa ne treba“, kaže dr Borović.
U suprotnom, jako je loše ako se taj manjak sna nagomila, tj. ako smo hronično nenaspavani.
„Svaki put kad ne odemo ranije u krevet, hormoni se ne usklade, organizam je u haosu i ne zna kako da se postavi. To počinje loše da utiče na imunitet, na kompletnu odbranu organizma. Čovek postaje nervozan, pa su mogući problemi s pritiskom, moguće je da iskoči herpes, da se čovek prehladi jer je podložniji bakterijama, virusima i drugim bolestima, čak i kanceru. Problem će izbiti tamo gde smo najtanji.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Šta nam se dešava dok spavamo
