Dr Radovanović: Šta treba da znate o novom soju kovida

U Indiji je doveo do porasta broja infekcija, a otkriven je u 22 zemlje. Važno je da se za sada ne čini smrtonosnijim od dosadašnjih sojeva.Virus se stalno menjaju to je njegova osobina, a srećom koronavirusi imaju takav mehanizam da kada dođe do greške, ona se u izvesnoj meri ispravlja, kod virusa gripa to ne postoji. To je jedan od razloga zašto su promene radikalnije, navodi epidemiolog Zoran Radovanović za portal N1.„Svaki virus se menja, kod koronavirusa te promene se dešavaju otprilike na deset do petnaest dana, kada se javi nova varijanta. Ustvari do tih mutacija dolazi mnogo češće, ali u ogromnom procentu takve mutacije su nespojive sa daljim opstankom virusa. To znači da kada je došlo do mutacije virus ne može da se reprodukuje i nestaje. Kada se jave mutacije koje su relativno uspešne, to ne znači da će virus vladati svetom zato što su inferiornije od postojećih“, objašnjava epidemiolog.On dodaje da bi trebalo da se javi soj koji je potentniji.„S tačke gledišta virusa, njemu odgovara da izaziva takve infekcije, da se zarazite, a da to i ne znate, pa širite infekciju. Njemu je važno da se umnožava“, dodaje on.

Razlike u odnosu na ranije sojeve

„Početni sojevi su relatinvo često dovodili do pneumonije, međutim sada je to ređi slučaj. Kod novog soja, što se tiče kliničke slike, sve je isto, jedino što je primećeno je to da kod dece dovodi do negnojnog konjuktivitisa, odnosno upala mrežnjače, oči su crvene i upaljenje, ali nema gnoja kao kod bakterijskog konjuktivitisa. To je nešto što kod ranijih sojeva nije pominjano“, kaže Radovanović.

Ugrožene grupe

Prema rečima prof. Radovanovića, što se ugroženih grupa tiče, sve je isto kao i ranije. Jedino što je procenjeno da se za 20 odsto virus prenosi uspešnije od dosadašnjeg soja.Amerikanci su početkom ove nedelje dali “blagu” preporuku da njihovi građani stariji od 65 godina koji nisu vakcinisani duže od četiri meseca, mogu da se vakcinišu. A za osobe koje imaju transplantirane organe preporuka je da ako nisu vakcinisani više od dva meseca, to urade.„Oni koji su ugroženi ili zbog godina ili zbog hroničnih bolesti trebalo bi da se vakcinišu, odnosno bilo bi dobro da to urade. U svakom slučaju nema mesta panici", smatra sagovornik portala N1.Sada imamo XBB.1.16 soj koronavirusa koji se preneo do Novog Zelanda, pa do Japana, zahvatio je SAD, zatim preko Atlantika i Evropu, tačnije Veliku Britaniju, Švedsku i Holandiju, ima ga i u regionu.Epidemiolog navodi da je u SAD ovaj soj zastupljen oko sedam odsto, i da mi tu dinamiku pratimo, odnosno pratimo za koliko vremena se udvostruči novi soj u ukupnom obolevanju.„Ovde nema dramatičnih pomaka. Tako da je to jedna od mogućih varijanti koja će dominirati. Ono što se takođe zna u južnoj Australiji se pojavio jedan drugi soj, tako da nam preostaje da pratimo situaciju“, kaže Radovanović.

Endemska bolest

Prema njegovim rečima, mi u ovom delu sveta, ulazimo u topliji period godine, i kada pogledamo proleće 2020. situacija je dramatično promenjena.„S jedne strane klica je blaža, ređe dovodi do upale pluća, do težih kliničkih slika. Sa druge strane, mi smo u međuvremenu prokuženi, ili smo se zarazili bar jedanput ili smo se vakcinisali. Tako da iako se zarazimo, postoji mogućnost da ne ispoljimo simptome, ako ih ispoljimo, to će po pravilu biti blaga klinička slika“, objašnjava epidemiolog.On dodaje da je suština da imamo bolest koja prelazi u endemiju.„Ona će se održavati endemo-epidemijski kao i grip, jedino što neće biti sezonski ograničena kao grip koji se javlja između decembra i marta“, zaključio je profesor.