Zdravstveni čelnici upozoravaju da je broj slučajeva obolelih u Evropi od malih boginja u porastu i da su potrebne hitne mere kako bi se sprečilo širenje, pa smo pitali pedijatricu dr Snežanu Rsovac da nam kaže kakva je situacija u Srbiji.
U Evropi vlada epidemija malih boginja (morbila), a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je prošle godine u Evropi zabeleženo skoro 45 puta više obolelih od morbila nego 2022. godine, poručivši da su potrebne hitne mere kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.
Oko 42.200 ljudi je zaraženo 2023. godine, u poređenju sa 941 tokom 2022. godine, a veruje se da je uzrok manji broj dece koja su vakcinisana protiv ove bolesti tokom pandemije kovida, piše BBC.
SZO je saopštila da su morbile prošle godine pogodile sve starosne grupe i zatražila od svih zemalja u Evropi da brzo odgovore na širenje morbila i da obezbede da što više dece dobije vakcinu.
Pozvali smo dr Snežanu Rsovac specijalistu pedijatrije, dečije pulmologije i načelnicu Neonatalne i pedijatrijske intenzivne nege na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj da nam kaže kakva je situacija u Srbiji.
Kako nam kaže dr Snežana Rsovac za sada nema porasta broja obolelih od morbila, ali navodi da se svake godine javlja sporadično nekoliko slučajeva.
„Naravno da je odaziv na MMR vakcinu manji nego što bi trebalo da bude za taj nivo kolektivne zaštite koja je neophodna jer su male boginje su zarazna bolest i spadaju u grupu osipnih groznica koje izaziva virus“, kaže naša sagovornica.
Dr Rsovac otkriva da se prvi simptomi javljaju i pre osipa, a kako navodi to su povišena temperatura, curenje nosa i upala grla. Međutim, prema njenim rečima, simptomi su kratkotrajni, a onda se razvija osip.
„Male boginje traju negde oko 10 do 15 dana i nakon toga dolazi do povlačenja, perutanja i obnove svega toga“, navodi dr Rsovac.
Naša sagovornica upozorava da je najkomplikovanija situacija u odojačkom ili ranom uzrastu, odnosno da je tada veliki procenat komplikacija, odnosno upala pluća deteta.
Inače, procenat vakcinisanih MMR vakcinom koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubeola u Srbiji trenutno iznosi 74,8 odsto. Institut „Batut“ upozorava da je za kolektivnu zaštitu potrebno 95 odsto, zbog čega Srbiji sada preti epidemija.
Decu je lako zaštititi od ove smrtonosne bolesti vakcinacijom, koja se sprovodi u navršenih 12 meseci bebe. Međutim, već godinama imamo isti problem: roditelji odbijaju da vakcinišu decu, a najčešći razlog su neosnovane teorije zavere koje kruže društvenim mrežama. Antivakseri uglavnom tvrde da MMR vakcina izaziva autizam, što je apsolutno netačno – taj opasni mit osporile su naučne studije, ali i brojni lekari i naučnici.
Vakcina protiv malih boginja se obično daje kao kombinovana vakcina protiv malih boginja-zaušaka-rubeole (MMR). Ova vakcina takođe može uključivati vakcinu protiv vodenih boginja (varičela) — MMRV vakcinu. Zdravstveni radnici preporučuju da deca prime MMR vakcinu između 12 i 15 meseci starosti, i ponovo između 4 i 6 godina – pre polaska u školu.
Dve doze MMR vakcine su 97 odsto efikasne u prevenciji morbila i štite od njih doživotno. Kod malog broja ljudi koji dobiju morbile nakon vakcinacije, simptomi su uglavnom blagi.
A posledice preskakanja vakcinacije su daleko strašnije. Čak jedno od svakih 20 dece obolele od morbila oboli od upale pluća, što je najčešći uzrok smrti od malih boginja. Postoji rizik da će dete obolelo od morbila razviti encefalitis (otok mozga) koji može dovesti do konvulzija i može ostaviti dete gluvim ili sa intelektualnim invaliditetom.
Male boginje mogu dovesti do prevremenog porođaja trudnica koje nisu primile MMR vakcinu ili da imaju bebu male telesne težine, navodi CDC. Čak i u blagim slučajevima malih boginja, postoje dalekosežne posledice, kako je upozorio srpski naučnik Miloš Babić, stručnjak za molekularnu i ćelijsku biologiji, genetiku, biohemiji, biofiziku i neurobiologiju.
„Naime, ovaj virus briše pamćenje imunog sistema, i čini dete ponovo osetljivim na prethodne viruse koje je preležalo. Jadno dete onda mora ponovo da gradi imunitet na sve rinoviruse, koronaviruse, i druge boleštine sa kojima se već prethodno borilo“, piše Babić na svom blogu.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar