Staro ime Zlatibora za koje mnogi ne znaju

Sve do polovine 19. veka prostor današnjeg Zlatibora nosio je naziv Rujno (po cvetu Ruj) i administrativno je pripadao Rujanskoj knežini. Tek od polovine prošlog veka naziv Rujno u zvaničnim spisima zamenjuje naziv Zlatibor.O tome kako je Zlatibor poneo „zlatno“ ime postoje tri legende, piše na sajtu TO Zlatibor.

Kako je Zlatibor dobio ime

Smatra se da je planina dobila ime posebnoj i veoma retkoj vrsti belog bora koji u jednom delu godine umesto zelenih, ima četine zlatno žute boje. Da nije reč samo o legendi, dokazuje činjenica da je ovaj bor zaista pronađen je u zlatiborskom selu Negbina. Botanički je ispitan i priznat kao posebna vrsta, latinskog naziva Pinus silvestris Variegata Zlatiborica.Zaljubljenici u zlatiborsku prirodu pokušali su da presađivanjem zaštite ovaj simbol Zlatibora od izumiranja, pa znatiželjni posetioci ovaj poseban „zlatni bor“ danas mogu videti u dvorištu ispred Turističke organizacije na Zlatiboru i u dvorištu biblioteke u Čajetini.Druga priča kaže da je Zlatibor nazvan po bogatstvu borove šume, koja je doseljenicima iz Crne Gore i Hercegovine bila glavni izvor prihoda. Koristili su ovo drvo za građu, ali su od njega pravili katran i luč, koje su prodavali u Šumadiji i Dalmaciji, i pošto im je bio glavni, a neretko i jedini izvor prihoda, imali su običaj da kažu kako je bor zlata vredan. "Zlatan je to bor!", govorili su.Treće predanje kaže da je ime dobio po suvatima (pašnjacima) koji s jeseni dobijaju žutu boju, boju zlata. Kombinacija zlatne trave prošarane borovima, možda je doprinela da ova planina ponese ime Zlatibor.

Lekovita rujevina

I danas se deo Zlatibora zove Rujno po grmu koji na jesen dobija divnu crvenu boju. U pitanju je ruj ili rujevina (Cotinus coggygria), veoma lekovita i korisna biljka. Ruj; Foto: GWI/Rowan Isaac / Garden world images / ProfimediaNekada se rujevina koristila za farbanje vune u crvenu boju. U fitoterapiji koriste se list koji se sakuplja u maju i junu kada biljka cveta i kora i stablo rujevine koje se sakupljaju od kraja novembra do februara.Rujevina je taninska biljka (sadrži više od 20% tanina) i koristi se za zaustavljanje proliva, ispiranje rana, protiv prekomernog znojenja i zaustavljanje krvarenja. Čaj od rujevine koristi se za ispiranje usta kao dobro biljno sredstvo za jačanje desni i protiv paradontoze. U narodu, rujevina se koristi kao provereni lek za bubrežne bolesti i urinarne infekcije. Posebno dobro deluje na ešerihiju koli.Poznato je i to da je rujevina jedan od najmoćnijih prirodnih antibiotika, pomaže protiv svih vrsta bakterijskih infekcija i zapaljenja. U tu svrhu obično se meša sa vranilovom travom i rtanjskim čajem.Rujevinu ne treba mešati sa kiselim rujem (Rhus typhina) takođe lekovitim drvetom koje se često sadi po dvorištima i parkovima, napominje Snaga bilja.***Bonus video: Na Zlatiboru nema snega, ali ima betona

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=nazlatiborunemasnegaaliimabetonaik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5067381"]