Prvi put sam putovala sama i to u Indiju - sad bih svuda išla na istu foru

Nije to baš bio solo aranžman - išla sam s agencijom, ali sama. I bila je to manje-više impulsivna odluka.Ok, jesam htela da vidim Indiju i jesam pokušavala da se iskombinujem s prijateljima koji su imali istu želju. Ali, uvek je bio neki problem - neko ne može da skupi pare do tog roka; nekome treba bolji ugođaj, neće aranžman koji podrazumeva da se spava i u vozovima; vreme je glavna frka, u Indiju se ne ide na manje od tri nedelje, a još treba da nam se poklope odmori...I tako se to otezalo mesecima do trenutka kad se meni baš namestilo da imam dovoljno dana odmora, imam dovoljno novca za taj konkretni aranžman i jako mi je potrebno da odem negde daleko. A da, i ostalo je bilo samo jedno slobodno mesto u grupi. Odmah sam se "zapljunula", a narednih par meseci čitala iskustva žena koje putuju same i premišljala koliko je to bila pametna odluka.Obuzela me neka frka, idem na drugi kraj sveta u neku potpuno drugu priču, a nikog ne znam; ok - postoji neka grupa iz eks-ju zemalja, ali pitanje je kakva; imam plan puta, ali znam sebe - gubiću se po tim slobodnim popodnevima... Ipak sam ubedila sebe da je to moje putovanje i da će svako iskustvo biti dragoceno. Naravno, ako izvučem živu glavu.Srećom, još na aerodromu sam shvatila da bespotrebno dramim, jer je prvo što se ispostavilo - da ima mnogo ljudi koji na isti način putuju.

Novi prijatelji - "bez obaveza"

Dok smo se još skupljali za let zapričala sam se s momkom iz Hrvatske koji je isto krenuo sam. Kad smo se iskrcali na aerodromu u Nju Deliju - imali smo još dvojicu članova ekipe, iz Podgorice i iz Beograda, obojica sami. Na kraju nam se pridružila i moja cimerka na tom putovanju, devojka iz BiH koja godinama živi u Egiptu i koja nas je više puta izvlačila iz frke jer zna da se postavi u nezgodnim situacijama.Nas petoro smo se nadalje držali zajedno, ali "bez obaveza" koje bih verovatno imala s nekim s kim sam zajedno krenula.Naime, svako od nas je imao neke svoje planove šta želi da obiđe, vidi, doživi, okusi u gradovima kroz koje smo prolazili. Na neke izlete smo svi išli, ali kad bismo dobili "voljno", svako je imao svoj put. Nekad bismo se preklopili, po dvoje, troje, nekad bismo shvatili da nam se finansijski više isplati da se preklopimo, a nekad se jednostavno svi razilazili do večeri. Uveče bismo se obično sastajali na nekoj klopi, pričali šta nam se izdešavalo u međuvremenu i delili ideje za sledeći dan.Tako smo uglavnom znali gde je ko, za slučaj da se nešto desi, što je, verujem svakom od nas, davalo neki osećaj sigurnosti. Takođe, samoj bi mi preskup bio, na primer, izlet do Mahabodhi hrama (tamo je Buda pod legendarnim Bodhi drvetom doživeo prosvetljenje), koji nije bio u programu agencije, ali - taman nas je bilo četvoro da iznajmimo vozilo i odemo na ceo dan...Bilo je dosta takvih akcija i sve što smo zajedno prošli jeste učinilo od nas prave prijatelje, nastavili smo da se družimo i nakon povratka. A putovanja i jesu prilika za sticanje novih interesantnih prijateljstava. S druge strane, ovako velika putovanja želiš da iskoristiš maksimalno, jer ko zna kad ćeš se opet uputiti u taj deo planete.

Kako mi neće biti dosadno?

Neki su mi zaista postavili to pitanje pre polaska. Spakovala sam knjigu koju nisam ni otvorila tokom putovanja, čak sam je u nekom momentu izbacila da bih napravila u rancu mesto za čaj. Pa, kako da mi bude dosadno u Indiji? Mislim da mi ni trenutak nije bio protraćen, bilo da sam ga proživela sama ili s novim drugarima.Niko od mene nije očekivao kompromise, pa sam mogla skroz da osmislim svoju verziju Indije, koja je od starta značila mnogo više od turističkog obilaska. Nisam morala ni da komuniciram kad mi nije bilo do toga, da objašnjavam zašto neko vreme želim samo da provedem sedeći uz jezero u Puškaru, niti da razmišljam da li će neko brinuti što sam ostala predugo na pijaci u Deliju, gde sam se zapričala s jednim sjajnim tattoo umetnikom uz masala chai s obližnje tezge... Ta vrsta slobode znači nekad na putovanju, a društvo se uvek nađe.

Cimerisanje na sreću

Bilo mi je posebno drago što sam se dobro uklopila s devojkom s kojom sam delila sobu. Dešavaju se na putovanjima i pokušaji druženja kakva ti ne prijaju, a mnogo bi teže bilo eskivirati ih ako ste u sobi s osobom koja vas smara.Za razliku od aranžmana za Grčku na primer, u kojim se uglavnom doplaćuje za dvokrevetnu kad ide samo jedna osoba, na dalekim putovanjima nije problem što idete solo, ali ne možete da računate da ćete biti sami u apartmanu. Možda i postoji opcija da tražite takav tretman i doplatite, ali uglavnom iz agencije naprave raspored u skladu sa smeštajem koji su bukirali i trudeći se da uklope putnike po polu, godinama... Ja dosad nisam imala loših iskustava, mada znam da su neki usput dogovarali s vodičem da promene cimere. Eto, možda i to postoji kao opcija.Ipak, činjenica da imate vodiča koji je s vama tokom celog putovanja značajnija je zbog nekih drugih situacija koje bi mogle da vam zakomplikuju avanturu.

Čemu tačno služi vodič

Naš se igrom slučaja otrovao limunadom usred putovanja, pa je danima bio isključen, ali zapravo je vodič na ovakvim putovanjima jako važna figura. Ne samo da bi vam organizovao izlete i savetovao vas šta da vidite, zapravo - taj deo biste opušteno mogli i sami da odradite.Međutim, ma koliko da ste izučavali običaje i kulturu življenja u zemlji u koju idete, ma koliko da ste komunikativni i fleksibilni - neko će pokušati da vas prevari, izgubićete se, možda se i povredite, desiće se da vam fali neki papir, da osoblje hotela pojma nema ko ste, da ne-daj-bože slomite nogu (što se desilo jednoj putnici i to na samom početku), a posle pandemije korone znamo da može da se desi i da ceo svet stane. Vodič je "vaš čovek" za sve te nezgodne situacije.Jednostavno, imate nekog svog ko zna kako sistem funkcioniše, i zadužen je da vas sačuva na toj egzotičnoj destinaciji gde postoji milion stvari koje mogu da se dese i totalno vas upropaste, a vi ih niste ni svesni.Meni je bar to bitno, mada znam i devojke koje zaista putuju same svetom, u hodu planirajući svoje ture, bez vodiča i agencija. Po Evropi bih možda i mogla, ali za daleke destinacije su mi ovakvi aranžmani zasad idealna opcija. Naravno, u slučajevima kad bliski ljudi s kojima bih mogla da se upustim na takva putovanja nemaju vremena.***Bonus video: Maja Vujošević o životu u Indiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ivotnasrpskomgostmajavujoevi1-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3399692"]